Olimpija – Zevsovo svetilište

Olimpija se nalazi na zapadu Peloponeza, velikog poluostrva na jugu Grčke. Leži u zelenoj dolini gde se sastaju dve reke, Alfej i Kladej, ispod malog brda koje se zove Kronion. Većina antičkih mesta u Grčkoj je suva i kamenita, ali Olimpija je puna drveća. Ljudi su živeli u ovoj dolini mnogo pre nego što su postojali hramovi, otprilike od 4000. godine p. n. e. Otprilike od X veka p. n. e. ovde se poštovao Zevs, kralj bogova.

Srce Olimpije bio je Altis, Zevsov sveti prostor. Ime mu dolazi od lokalnog oblika reči ἄλσος, što znači gaj: mala šuma. Takvo mesto se zove svetilište, sveto mesto koje pripada nekom bogu. U Altisu su stajali hramovi, kipovi i male zgrade pune dragocenih darova. Blizu sredine nalazio se veliki βωμός, Zevsov žrtvenik, gde su ljudi prinosili žrtve bogu. Svake četiri godine Grci iz mnogih gradova dolazili su ovde na Zevsovu svečanost i Olimpijske igre.

U južnom delu Altisa stajao je ναός, Zevsov hram. Projektovao ga je arhitekta Libon iz obližnjeg grada Elide. Gradnja je počela oko 470. godine p. n. e., a hram je bio završen oko 456. godine p. n. e. Bio je to najveći hram na celom Peloponezu. Sagrađen je u dorskom stilu, sa 6 stubova na svakom kraju i 13 duž svake strane. Svaki stub bio je visok više od 10 metara. Graditelji su koristili domaći kamen pun sitnih školjki. Prekrili su ga belim malterom od mermerne prašine, da bi ličio na mermer.

Visoko na oba kraja, u trouglu ispod krova koji se zove zabat, stajali su veliki mermerni kipovi. Istočni zabat prikazivao je trku kola iz jednog mita, između junaka Pelopa i kralja Enomaja, sa Zevsom koji stoji u sredini. Zapadni zabat prikazivao je divlju borbu između Lapita i kentaura, bića pola ljudi, pola konja, sa bogom Apolonom u sredini. Manje isklesane ploče, metope, prikazivale su dvanaest Herakleovih podviga.

U hramu je sedelo najpoznatije ἄγαλμα Olimpije, to jest njen najpoznatiji kip. Atinski vajar Fidija napravio ga je oko 430. godine p. n. e. Bio je visok oko 12 metara, kao kuća na četiri sprata. Zevs je sedeo na prestolu. U desnoj ruci držao je malu figuru Nike, boginje νίκη, to jest pobede. U levoj ruci držao je žezlo sa orlom na vrhu, a na glavi je nosio venac od maslinovih grančica. Kip je bio χρυσελεφάντινος, od zlata i slonovače: drveni kostur bio je prekriven tankim pločicama od slonovače za kožu i od zlata za odeću i kosu. Ubrajali su ga u Sedam svetskih čuda.

Fidija je radio u ἐργαστήριον, to jest u radionici, odmah zapadno od hrama. Bila je sagrađena iste veličine kao unutrašnja dvorana hrama, da bi mogao da vidi kako će kip izgledati. Arheolozi su u radionici i oko nje našli glinene kalupe i alat, pa čak i malu šolju sa Fidijinim imenom. Kasnije su hrišćani podigli crkvu iznad radionice, i njeni zidovi i danas stoje.

Sam kip je izgubljen. Odnet je u Carigrad, i mnogi istoričari misle da je tamo izgoreo u požaru oko 475. godine n. e. Znamo kako je izgledao po starim novčićima i po Pausaniji, putniku koji ga je opisao u II veku n. e.

Olimpija je imala mnogo drugih građevina:

• Herin hram, sagrađen oko 600. godine p. n. e., jedan od najstarijih grčkih hramova te vrste. Njegovi prvi stubovi bili su drveni.
• Niz malih riznica ispod brda Kroniona, gde su grčki gradovi čuvali svoje darove bogu.
• Okrugli Filipejon, koji je podigao kralj Filip II Makedonski posle pobede kod Heroneje 338. godine p. n. e.
• Palestra i gimnazion, gde su vežbali sportisti, stadion i Leonidajon, velika gostinska kuća za važne posetioce.

Posle antike, σεισμοί, to jest zemljotresi, oborili su stubove Zevsovog hrama, a poplave reka prekrile su ruševine blatom i peskom. Do VII veka n. e. ljudi su napustili to mesto. Godine 1830. Grčka je Francuskoj poklonila nekoliko metopa koje su našli francuski naučnici; danas su u Luvru, u Parizu. Godine 1875. nemački arheolozi počeli su da iskopavaju celo svetilište, i još uvek rade ovde zajedno sa grčkim arheolozima.

Danas muzej prikazuje kipove sa zabata i metope hrama, Peonijevu Niku u letu iz oko 420. godine p. n. e. i kip Hermesa nađen u Herinom hramu, koji se obično pripisuje Praksitelu. Olimpija je na UNESCO listi svetske baštine od 1989. godine. Godine 2007. veliki šumski požari spalili su brda okolo, ali antički spomenici nisu oštećeni.