Ezopove basne na grčkom

Ezop, na starogrčkom Αἴσωπος, najpoznatiji je pripovedač basni. Ali o njemu znamo vrlo malo. Jedno rano svedočanstvo potiče od istoričara Herodota, iz V veka p. n. e. Herodot smešta Ezopa u VI vek p. n. e. Kaže da je Ezop bio rob Jadmona, čoveka sa ostrva Samos. Naziva ga λογοποιός, tvorac priča. Priča i da je Ezop ubijen i da su stanovnici Delfa, posle proročanstva, kasnije ponudili naknadu za njegovu smrt.

Kasniji pisci dodali su mnoge druge priče. U jednoj Aristofanovoj komediji Ezop je optužen da je u Delfima ukrao svetu čašu. Druge priče ga čine savetnikom kralja Kreza. Danas mnogi istraživači misle da pravog Ezopa verovatno nije ni bilo. Za njih je njegovo ime oznaka za grupu starih priča. Ne možemo biti sigurni.

Basna je vrlo kratka priča s poukom. Životinje govore i ponašaju se kao ljudi. Na starogrčkom se takva priča zove μῦθος. Rečenica na kraju često objašnjava pouku. To je ἐπιμύθιον, reč nastala od ἐπί i μῦθος.

• Lisica i grožđe (Ἀλώπηξ καὶ βότρυς). Gladna lisica vidi grožđe kako visi sa čokota. Ne može da ga dohvati. Dok odlazi, kaže: «Ὄμφακές εἰσιν», „Nezrelo je.“ Pouka: neki ljudi ne uspeju jer su slabi, a onda krive okolnosti.
• Cikada i mravi (Τέττιξ καὶ μύρμηκες). Zima je. Gladna cikada traži od mrava hranu. Zašto nisi skupljala hranu leti, pitaju oni. „Pevala sam“, kaže ona. Mravi se smeju: onda igraj zimi! Neke knjige kažu „zrikavac“, ali na grčkom stoji τέττιξ, cikada.
• Kornjača i zec (Χελώνη καὶ λαγωός). Zec se smeje nogama kornjače, pa se trkaju. U jednoj grčkoj verziji sudija je lisica. Zec se uzda u svoje noge i zaspi. Kornjača se ne zaustavlja i pobeđuje.

U početku su ljudi prenosili basne usmeno. Ova vrsta priče starija je od datuma koji se navode za Ezopa. Oko 700. godine p. n. e. pesnik Hesiod već je pričao kratku priču u kojoj jastreb govori slavuju. Godine 399. p. n. e. Sokrat je bio u zatvoru i čekao smrt. Platon kaže da je uzeo „Ezopove μύθους“ koje je znao i pretočio ih u stihove.

U IV veku p. n. e. Atinjanin Demetrije Falerski sastavio je zbirku basni. Danas je izgubljena. U I veku n. e. Fedar je pisao basne latinskim stihovima. Babrije ih je pisao grčkim stihovima, možda na kraju I ili u II veku n. e. Moderna izdanja štampaju grčke basne u prozi iz kasnijih zbirki, kao što je izdanje Emila Šambrija. U XVII veku francuski pesnik La Fonten ih je ponovo ispričao, a mnoge verzije koje danas znamo potiču od njegovih.

Pročitaj basnu naglas na grčkom i čućeš današnje reči. Kornjača, χελώνη, sada je χελώνα. Zec, λαγώς, sada je λαγός. Lisica je prešla duži put: srodni stari oblik ἀλωπά menjao se polako u srednjem veku, dok nije postao αλεπού. Mrav, μύρμηξ, postao je μυρμήγκι preko umanjenog oblika μυρμήκιον. Cikada, τέττιξ, postala je τζίτζικας, a u toj promeni pomogao je i sam zvuk insekta, τζι τζι.

Neke reči nisu ostale u svakodnevnom govoru. Βότρυς iz basne, grozd, sada je samo učena reč u botanici. Grci kažu σταφύλι, koja dolazi od druge stare reči, σταφυλή. Nezrelo grožđe, ὄμφαξ, danas se obično zove αγουρίδα, kasnija reč. Ali μύθος je još ovde. Grčki rečnik daje kao primer «οι μύθοι του Αισώπου», a επιμύθιο je i dalje reč za pouku priče.