Grčke reči koje su promenile značenje od antike

Grčke reči mogu živeti veoma dugo. Njihovo pisanje često ostaje gotovo isto, ali značenje može da se pomeri. Uzmimo σχολή. Za Platona i Aristotela to je pre svega značilo slobodno vreme, sate kada nije moralo da se radi. Danas grčki student studira na σχολή univerziteta, kao što je Ιατρική Σχολή, medicinski fakultet, a dete ide u σχολείο, u školu.

Ili uzmimo ἐκκλησία. U antičkim gradovima to je bila skupština, zbor svih građana. Danas εκκλησία znači crkva. Kada se služba završi, Grci mogu reći «Σχόλασε η εκκλησία», „služba je završena”. Ta kratka rečenica sadrži dve naše reči: glagol σχολώ, „završiti posao”, iz iste je porodice kao σχολή.

Kako se značenje menja? Ljudi koriste reč za nešto blisko starom značenju, a nova upotreba polako preovlada. ἐκκλησία je bila grupa sazvanih ljudi. Hrišćani su tu reč upotrebili za svoju zajednicu, a kasnije i za svoju građevinu. Zato reč može izgledati poznato, a ipak te iznenaditi.

σχολή. Rečnik Liddell–Scott–Jones (LSJ) počinje značenjem „dokolica”; Aristotel navodi poslovicu οὐ σχολὴ δούλοις, „robovi nemaju dokolice” (Politika 1334a). Zatim je reč prešla na ono za šta je dokolica služila: učenu raspravu, predavanje, a potom i grupu slušalaca. Savremeno značenje „fakultet” oblikovano je prema francuskom faculté i nemačkom Fakultät. Staro značenje živi u narodnoj reči σχόλη, neradni dan.

πομπή. Od πέμπω, „šaljem”: kod Homera je značilo pratnju, a zatim svečanu povorku (Herodot 5.56, Tukidid 6.56). Zvanično značenje još je živo: «η πομπή του Επιταφίου», litija na Veliki petak. U narodnom jeziku, obično u množini, πομπές su sramote. Antičko πομπεύω moglo je već da znači „vređati prostim šalama” (Demosten 18.124), jer su takve šale pripadale nekim prazničnim povorkama. U srednjovekovnom grčkom značilo je voditi nekoga radi javnog ruganja, a rečnik Triantafilidisa odatle izvodi značenje sramote. Ne kaže da li su antičke šale do toga dovele.

ἰδιώτης. Od ἴδιος, „svoj”: privatno lice nasuprot onome ko ima službu (Herodot 1.59), ili laik nasuprot stručnjaku, «ἰατρὸς καὶ ἰδιώτης» (Tukidid 2.48). LSJ daje i „neznalica” (Demosten 4.35). U grčkom se glavno značenje jedva pomerilo: ιδιώτης je i dalje privatno lice, «Κράτος και ιδιώτες», „država i privatna lica”. Psihijatrijski termin ιδιώτης došao je iz francuskog idiot, od latinskog idiota, koji i sam potiče od ἰδιώτης.

Ponekad se reč rascepi na dve. Antičko δουλεία značilo je ropstvo. U srednjovekovnom grčkom poslednji samoglasnici stopili su se u jedan slog, a rezultat, δουλειά, danas znači rad ili posao. Učeni oblik δουλεία sačuvao je staro značenje, pa savremeni grčki ima oba, a rečnik se igra tim parom: «Η δουλειά όταν καταπιέζει τον εργαζόμενο γίνεται δουλεία», „posao koji tlači radnika postaje ropstvo”. LSJ beleži i značenje „služba za platu” za δουλεία u Septuaginti.

Ponekad se značenje suzi. ἄγαλμα je kod Homera bila dika ili radost, zatim dar mio bogovima, potom kip boga (Herodot 1.131) i najzad bilo koji kip (Platon, Menon 97d). Danas je άγαλμα samo kip: starija značenja nestala su iz svakodnevne reči.

Ponekad reč pređe na nešto sasvim novo. καιρός je bio prava mera, a zatim presudni trenutak. Značenje vremenskog perioda je helenističko, a značenje vremena napolju srednjovekovno: «Τι καιρό κάνει;», „Kakvo je vreme?”. Slično tome, ψάρι potiče od ὀψάριον, deminutiva od ὄψον, kuvanog jela koje se jelo uz hleb. U helenističko doba dobilo je značenje riba, a kasnije je zamenilo ἰχθύς u svakodnevnom govoru.

Rečnici takve promene obično datiraju po razdobljima, a ne po godinama, jer se novo značenje beleži tek pošto su ljudi već počeli da ga koriste.

Neke antičke reči dobile su savremeno značenje iz drugog jezika. ὑπουργός je značilo „onaj ko pruža uslugu”, pomoćnik (Hipokrat) ili sluga (Polibije). Danas je υπουργός ministar, značenje prema italijanskom ministro i francuskom ministre, kraljevom pomoćniku. ἄτομος je značilo „neisečen, nedeljiv”: άτομο kao „osoba” sledi francusko individu, a atom hemičara francusko atome. Lingvisti to zovu semantičkom pozajmljenicom: oblik je grčki, a novo značenje uvezeno.

Ako učiš starogrčki ili s njega prelaziš na savremeni grčki, pazi na ove lažne prijatelje:

• Kod Tukidida je ἐκκλησία skupština, nikad crkva.
• U grčkim novinama υπουργός je ministar, a ne pomoćnik.
• U vremenskoj prognozi καιρός je vreme napolju; kod Pindara je to trenutak za delovanje.
• Kod Tukidida je δουλεία ropstvo; u kancelariji je δουλειά samo tvoj posao.
• Kod Platona je σχολή pre svega dokolica, mada već može da znači i rasprava.

Najsigurnija navika je da reč potražiš dvaput: u LSJ za antički tekst i u rečniku Triantafilidisa za današnju upotrebu, gde napomena na kraju svake odrednice daje njenu istoriju.