Partenon: gradnja, skulpture i istorija

Partenon (Παρθενών) je hram, na grčkom ναός: kuća jednog boga. Atinjani su ga sagradili za Atinu, boginju koja je štitila njihov grad. Jedno od njenih imena bilo je Atina Partenos, „Atina devica“, jer se u mitovima nikada nije udala. Reč παρθένος označavala je mladu, neudatu ženu.

Nastavak -ών znači „mesto“ ili „prostorija“, pa je Παρθενών bio „prostorija device“. Istoričari misle da je ime najpre pripadalo jednoj prostoriji u hramu, a kasnije celoj građevini, ali ne znaju sigurno o kojoj je prostoriji reč.

Hram je zamišljen posle grčko-persijskih ratova. Godine 480. p. n. e. Persijanci su spalili hramove na Akropolju, među njima i stariji Partenon koji se još gradio. Godine 448. p. n. e. Atinjani su odlučili da obnove svoja svetilišta, a Partenon je bio prva nova građevina. Radovi su počeli 447. p. n. e., kada je gradom upravljao Perikle (Περικλῆς). Arhitekte su bili Iktin i Kalikrat, a vajar Fidija (Φειδίας) nadgledao je ceo projekat, kako priča pisac Plutarh.

Partenon je hram dorskog stila, najjednostavnijeg i najčvršćeg od grčkih stilova, ali ima i mnogo jonskih elemenata. Sagrađen je od belog mermera (μάρμαρον). Red stubova (κίονες) okružuje ga sa svih strana: po 8 na kraćim stranama i po 17 na dužim. Njegova osnova meri oko 31 sa 70 metara, a svaki spoljni stub visok je oko 10,4 metra.

Unutra su bile dve prostorije. U većoj, istočnoj prostoriji stajala je velika statua Atine. Manja, zapadna prostorija imala je četiri jonska stuba, a od 433. p. n. e. grad je tu čuvao javni novac.

Graditelji su koristili pametne trikove, koje stručnjaci zovu „optičke korekcije“, da bi teška građevina izgledala lako i živo:

• pod i grede iznad stubova blago se izvijaju naviše u sredini;
• svaki stub je malo zadebljan na sredini, a ta krivina se zove entazis (ἔντασις);
• ugaoni stubovi stoje bliže jedan drugom od ostalih.

Građevina je završena 438. p. n. e. Skulpture dva zabata trajale su još nekoliko godina i dovršene su 432. p. n. e.

Partenon je bio pun skulptura, koje je izradila grupa vajara na čelu sa Fidijom. Imao je tri vrste vajarskih ukrasa:

• Zabati (ἀετώματα), dva trougla ispod krova na kraćim stranama. Istočni zabat prikazivao je rođenje Atine, a zapadni njen spor sa bogom mora Posejdonom oko atinske zemlje. Putopisac Pausanija opisuje oba (Pausanija 1.24.5).
• Metope (μετόπαι), kvadratne ploče iznad spoljnih stubova. Prikazivale su mitske bitke: bogove protiv giganata na istoku, Grke protiv Amazonki na zapadu, Lapite protiv kentaura na jugu i Trojanski rat na severu.
• Friz (ζῳοφόρος), izvajana traka duga oko 160 metara, visoko na zidovima iza stubova. Prikazivao je povorku konjanika, kola, muzičara i žrtvenih životinja, koja se obično tumači kao veliki atinski praznik, Panatineje. U sredini istočne strane, scena sa presavijenom tkaninom možda prikazuje novu odoru (πέπλος) koja se daruje Atini, ali naučnici se još spore oko toga.

Većina skulptura nekada je bila obojena, iako su ostali samo sitni tragovi boje. Unutra je stajala Fidijina statua (ἄγαλμα) Atine, od zlata i slonovače. Boginja je bila naoružana i držala je u ruci malu Nike (Νίκη), boginju pobede. Rimski pisac Plinije navodi visinu od 26 lakata, oko 11–12 metara. Statua je izgubljena; poznajemo je po malim kasnijim kopijama.

Partenon je vekovima ostao gotovo čitav. U poznorimsko doba oštetio ga je požar, a popravljen je u IV veku n. e. Kasnije je pretvoren u hrišćansku crkvu. Izvori ovu promenu datiraju različito, od ubrzo posle popravke do oko 600. godine n. e. Godine 1205, pod latinskom (zapadnom) vlašću, posvećen je Bogorodici Atinskoj. Pošto su Turci Osmanlije 1458. osvojili Akropolj, postao je džamija (izvori datiraju ovu promenu od ubrzo posle osvajanja do nekoliko decenija kasnije), a stepenište unutra postalo je minaret.

Najgora katastrofa dogodila se 1687. Mletačka vojska opsedala je Akropolj, a osmanska posada držala je barut u hramu. Tokom bombardovanja barut je eksplodirao i veliki deo građevine se srušio. Početkom XIX veka ljudi lorda Elgina odneli su mnoge od preostalih skulptura; rasprava o njima ima svoju posebnu stranicu.

Posle osnivanja moderne grčke države, Partenon je postao nacionalni simbol. Restauratori su na njemu radili od 1896. do 1902. i od 1923. do 1933. Od 1975. grčki stručnjaci ga obnavljaju kamen po kamen, a mnoge njegove originalne skulpture danas su u Muzeju Akropolja.