Homerova Ilijada: sadržaj i glavne scene

Ilijada, Ἰλιάς, dug je ep o Trojanskom ratu, ratu Grka protiv grada Troje, koji su Grci zvali i Ilion, Ἴλιον: odatle potiče naslov. Grci već devet godina logoruju pred Trojom. Ep priča samo ono što se dešava tokom nekoliko nedelja desete godine, oko pedeset dana. Njegov junak, ἥρως, jeste Ahilej, najbolji ratnik među Grcima.

Ahilej se posvađa s Agamemnonom, vođom vojske, i prestaje da se bori. Bez njega Grci gube bitku za bitkom. Njegov prijatelj Patrokle ulazi u boj u Ahilejevoj opremi i gine od Hektora, najvećeg trojanskog ratnika. Lud od bola, Ahilej se vraća, ubija Hektora i vuče njegovo telo za svojim bojnim kolima. Na kraju stari kralj Prijam, Hektorov otac, dolazi noću u Ahilejev šator i moli ga za telo svog sina. Ahilej plače s njim i vraća mu ga.

Prva reč epa je μῆνιν, „gnev“: „μῆνιν ἄειδε θεὰ Πηληϊάδεω Ἀχιλῆος“, „Pevaj, boginjo, gnev Ahileja, Pelejevog sina“. U 1. pevanju Agamemnon odbija da oslobodi Hriseidu, kćer Apolonovog sveštenika, i bog šalje pomor na tabor. Agamemnon vraća devojku, ali umesto nje uzima Briseidu, Ahilejevu počasnu nagradu. Ahilej ostaje kod svojih brodova, a njegova majka, morska boginja Tetida, moli Zevsa da neko vreme pusti Trojance da pobeđuju.

2. pevanje nabraja grčke snage u „Katalogu brodova“. U 3. pevanju Paris, koji je oteo Helenu, bori se u dvoboju s Menelajem, njenim mužem. U 6. pevanju Hektor se kod gradske kapije oprašta sa ženom Andromahom; njihov mali sin se uplaši perjanice od konjske dlake na očevom šlemu, i Hektor skida šlem. U 9. pevanju Odisej, Ajant i Feniks donose Ahileju darove koje nudi Agamemnon. On odbija i objašnjava svoj izbor: kratak život sa κλέος ἄφθιτον, „neprolaznom slavom“, ili dug život kod kuće bez slave (9.410–416).

U sledećim pevanjima Trojanci potiskuju Grke sve do njihovih brodova. U 16. pevanju Patrokle oblači Ahilejevu opremu i tera Trojance od brodova, ali ga Apolon udara, a Hektor ubija. U 18. pevanju Tetida moli boga kovača Hefesta da napravi novu opremu za njenog sina, s velikim štitom, ἀσπίς, na kome se vide grad u miru, grad u ratu, polja, vinogradi i kolo.

U 22. pevanju Ahilej tri puta goni Hektora oko zidina i ubija ga. Umirući, Hektor predskazuje da će Paris i Apolon ubiti Ahileja kod Skejskih vrata (22.359–360). Ahilej probija tetive na Hektorovim nogama „ἐς σφυρὸν ἐκ πτέρνης“, „od pete do gležnja“, vezuje ga za kola i vuče (22.396–398). 23. pevanje opisuje Patroklovu sahranu i igre u njegovu čast: trku bojnih kola, pesničenje, rvanje i trčanje. U 24. pevanju bog Hermes vodi Prijama kroz grčki tabor, a Ahilej vraća telo. Ep se završava Hektorovom sahranom: „ὣς οἵ γ᾽ ἀμφίεπον τάφον Ἕκτορος ἱπποδάμοιο“, „tako su sahranili Hektora, krotitelja konja“.

Mnogi misle da Ilijada priča ceo Trojanski rat. Nije tako. Ona počinje u desetoj godini i obuhvata samo nekoliko nedelja, oko pedeset dana (World History Encyclopedia broji 52). Početak rata, Parisov sud i otmica Helene, pominje se samo usput. Ahilejeva smrt je predskazana, ali nije prikazana. Drvenog konja u Ilijadi uopšte nema: pojavljuje se u Odiseji, gde o njemu peva pevač Demodok (8.492–520), i kasnije u Vergilijevoj Eneidi. O tim događajima pričali su drugi, danas izgubljeni epovi i kasniji pisci.

Ni čuvena peta nije od Homera. U Ilijadi Ahilej može biti ranjen: u 21. pevanju koplje mu okrzne podlakticu. Rimski pesnik Stacije u svojoj Ahileidi (1. vek n. e.) daje Tetidi da kaže kako je bebu zagnjurila u Stiks, „o, da sam to učinila celog!“, a kasnije priče dodaju da je peta za koju ga je držala ostala ranjiva. Ko je bio Homer i da li iza epa stoji pravi rat, još se raspravlja. Ilijada, više od 15.000 stihova u 24 pevanja, verovatno je dobila svoj oblik u 8. veku p. n. e., iz duge tradicije usmene pesme.