Homerova Odiseja: sadržaj po pevanjima

Odiseja, Ὀδύσσεια, dugačak je spev o Odiseju, kralju malog ostrva Itake. Pošto Grci pobede u Trojanskom ratu, on kreće kući, ali bog mora Posejdon ljut je na njega, i putovanje traje deset godina. Gubi brodove i sve svoje drugove. Kod kuće ga čekaju žena Penelopa i sin Telemah. Nema ga već dvadeset godina, i mnogi mladi plemići, prosci, nastanili su se u njegovom dvoru: jedu njegove zalihe i hoće da se Penelopa uda za jednog od njih.

Spev počinje rečima „ἄνδρα μοι ἔννεπε, Μοῦσα, πολύτροπον“, „Kaži mi, Muzo, o čoveku dovitljivom“, a njegova velika tema je povratak u otadžbinu, νόστος. Stari Grci govorili su da je pesnik bio Homer, ali ko je bio Homer, i da li je jedan pesnik spevao i Ilijadu i Odiseju, i dalje je predmet rasprave. Spev je nastao iz duge tradicije usmenog pevanja i verovatno je dobio svoj oblik u VIII veku pre n. e., mada ga neki naučnici datuju kasnije. Ima više od 12.000 stihova, a učenjaci u Aleksandriji kasnije su ga podelili na 24 pevanja.

Spev ne počinje Odisejem. U pevanjima 1–4, koja se često nazivaju Telemahija, bogovi odlučuju da on najzad sme da se vrati kući. Boginja Atina prerušena posećuje Telemaha i podstiče ga da traži vesti o ocu. Telemah se suprotstavlja proscima na skupštini Itake, a zatim plovi u Pil, gde ga dočekuje stari Nestor, i u Spartu, gde mu Menelaj i Jelena pričaju šta znaju. U međuvremenu prosci spremaju zasedu za njegov povratak.

U pevanju 5 najzad srećemo Odiseja, na ostrvu nimfe Kalipso, koja ga drži kod sebe sedam godina. Zevs šalje Hermesa da naredi da ga pusti. Odisej gradi splav, ali ga Posejdon razbija, i on pliva do Sherije, zemlje Feačana. U pevanjima 6–8 princeza Nausikaja ga nalazi blizu obale, a kralj Alkinoj i kraljica Areta primaju ga kao gosta pre nego što uopšte saznaju njegovo ime. To je ξενία, sveta dužnost gostoprimstva. Na gozbi pevač Demodok peva o drvenom konju Troje, Odisej plače, a kralj ga pita ko je.

U pevanjima 9–12 sam Odisej priča Feačanima o svojim lutanjima posle Troje, u dugom vraćanju unazad. Mnoge od najpoznatijih scena speva nalaze se u ova četiri pevanja.

• Pevanje 9: Kikonci, zatim Lotofagi, čiji slatki plod tera ljude da zaborave put kući, i Kiklop Polifem, jednooki džin koji pojede šestoricu njegovih drugova. Odisej ga opije jakim vinom, kaže mu da se zove Οὖτις, „Niko“, i oslepi ga. Polifem je Posejdonov sin: zato bog mrzi Odiseja.
• Pevanje 10: Eol mu daje mešinu s vetrovima, ali je posada otvara; Lestrigonci uništavaju sve brodove osim njegovog; čarobnica Kirka pretvara deo njegovih drugova u svinje.
• Pevanje 11: na rubu sveta mrtvih razgovara s vidovnjakom Tiresijom, sa svojom majkom i s Ahilom.
• Pevanje 12: sluša sirene vezan za jarbol, i prolazi između Scile i Haribde. Na ostrvu boga sunca Helija njegovi gladni drugovi pojedu svete krave, a Zevs uništava njihov brod. Preživi samo Odisej, i talasi ga nose do ostrva Kalipso.

U pevanju 13 Feačani dovoze Odiseja kući dok spava. Atina ga pretvara u starog prosjaka, da bi mogao da iskuša svoje ukućane. U pevanjima 14–16 boravi kod vernog svinjara Eumeja, a Telemah, vraćajući se iz Sparte, izbegava zasedu. Otac i sin prepoznaju jedan drugog i smišljaju osvetu. Telemah broji prosce: 108 mladića s Itake i susednih ostrva.

U pevanjima 17–20 prosjak ulazi u sopstveni dvor. Njegov stari pas Arg prepoznaje ga, maše repom i umire. Prosci mu se rugaju i bacaju stvari na njega. Penelopa razgovara sa strancem ne prepoznajući ga, ali stara dadilja Eurikleja prepoznaje ožiljak na njegovoj nozi. U pevanju 21 Penelopa raspisuje nadmetanje: udaće se za onoga ko zapne Odisejev luk i protera strelu kroz dvanaest sekira. Uspeva samo prosjak. U pevanju 22 Odisej, s Telemahom i dvojicom vernih pastira, ubija prosce. U pevanju 23 Penelopa ga iskušava tajnom koju znaju samo njih dvoje: njihovom posteljom, napravljenom od stabla žive masline. U pevanju 24 sreće starog oca Laerta, porodice prosaca dižu se protiv njega, a Atina uspostavlja mir. Radnja celog speva traje samo oko šest nedelja.