Oblici grčkih vaza i njihova namena

Stara reč za posudu je ἀγγεῖον. Danas Grci kažu αγγείο za drevnu posudu u muzeju, a ista reč znači i „krvni sud“. Savremena vaza za cveće je βάζο, reč koja dolazi od italijanskog vaso.

Grčki grnčari birali su između oko 20 glavnih oblika, mada ih stručnjaci broje na različite načine. Oblik posude zavisio je od njenog posla. Pogledaj ove tri stvari:

• Drške. Dve drške sa strane pomažu da podigneš tešku posudu. Jedna uspravna drška pomaže da sipaš.
• Otvor. Širok otvor je dobar za mešanje ili pijenje. Mala posuda sa uskim otvorom verovatno je stajala zatvorena, pa je odgovarala mirišljavom ulju.
• Veličina. Posuda za čuvanje može da bude veoma velika. Posudica za ulje jednog atletičara je veoma mala.

Pažnja, imena! Mnoga od njih dali su oblicima naučnici u 18. i 19. veku, koji su posudama pripisali reči iz starih knjiga i natpisa. Zato natpis u muzeju možda ne kaže tačno ono što je govorio stari Grk. Za njega je κύλιξ mogla da bude bilo koja čaša za vino.

ἀμφορεύς (amfora) je velika posuda sa dve drške. Njeno ime je kraći oblik Homerove reči ἀμφιφορεύς, povezane sa φέρω, „nosim“. U njoj su čuvali ili prenosili maslinovo ulje, vino i med. Vojnik i pisac Ksenofont priča čak i o amforama punim usoljenog delfinovog mesa, nađenim u selima tokom njegovog dugog marša (Anabaza 5.4.28).

Neke amfore bile su nagrade. Na Panatinejskim igrama u Atini pobednici su dobijali amfore sa maslinovim uljem od svetog drveća boginje Atine. Jedna od njih, danas na Harvardu, napravljena je 340–339. godine p. n. e. i visoka je 80 cm. Na njoj je Atina, a naslikane reči kažu da potiče „sa igara u Atini“. Prema muzeju, pobednik u boksu dobijao je 60 amfora ulja.

ὑδρία (hidrija) je bila posuda za vodu, a ime joj dolazi od ὕδωρ, voda. Ima tri drške. Dve bočne služile su za podizanje kada je puna. Uspravna, pozadi, služila je za sipanje ili za nošenje prazne posude. Slike na vazama prikazuju hidrije kod javnih česama. U hidriji su mogli da budu i žetoni za glasanje ili pepeo mrtvih.

Na gozbi uz piće, συμπόσιον, Grci su mešali vino sa vodom pre nego što bi ga popili. To su radili u velikoj posudi sa širokim otvorom, κρατήρ (krater). Reč je povezana sa glagolom κεράννυμι, „mešam“. Taj stari glagol još živi. Od njega je nastalo današnje κερνάω, „častim“, pa grčki prijatelj koji kaže «σε κερνάω» želi da plati tvoje piće. Čak i κρασί, svakodnevna reč za vino, dolazi od κρᾶσις, „mešanje“.

Zatim je dolazila οἰνοχόη (oinohoja), bokal. Njome su uzimali vino iz kratera i sipali ga u čaše. U njenom imenu je reč οἶνος, vino. Pesnik Hesiod daje čudno upozorenje: nikad ne stavljaj bokal na krater dok ljudi piju, jer je za to vezana smrtonosna sudbina (Poslovi i dani 744).

Na kraju je vino stizalo u κύλιξ (kiliks), široku i plitku čašu sa dve drške i tankom nogom. Koristila se od početka 6. veka p. n. e. i često se povezuje sa scenama sa gozbi. Druga čaša sa dve drške bio je σκύφος (skifos).

λήκυθος (lekit) je uska bočica sa jednom drškom. U njoj je bilo ulje, koje se koristilo za lampe, za kuvanje i kao parfem. Ta reč je veoma stara. U Homerovoj Odiseji (6.79) majka daje svojoj ćerki, princezi Nausikaji, ulje u zlatnoj λήκυθος da ga ponese na reku, kako bi se namazala posle pranja.

Lekit je imao i tužan posao. Jedan muzej u Prinstonu objašnjava da su te vaze sadržale mirišljavo ulje za sahrane. Ožalošćeni su ih stavljali u grob, a kasnije su posetioci donosili nove. Uljem su odavali počast umrlom i nadgrobnom spomeniku.

ἀρύβαλλος (aribal) je bio veoma mala posuda sa mirišljavim uljem. Atletičari su se njime mazali pre i posle vežbanja. πυξίς (piksida) je bila okrugla kutija sa poklopcem za kozmetiku. Isprva je reč značila kutiju od šimširovog drveta. Danas πυξίδα ima nov posao u grčkom: to je kompas, značenje nastalo po uzoru na italijansko bussola.