Mikena i Lavlja kapija

Mikena (Μυκῆναι) se nalazi na severoistoku Peloponeza, na niskom brdu između dva viša. Odatle su njeni vladari mogli da kontrolišu ravnicu Arga i puteve kopnom i morem. Prvi ljudi živeli su ovde pre više od 8000 godina. Ali većina onoga što danas vidiš izgrađena je između 1350. i 1200. p. n. e., u kasnom bronzanom dobu. Cela jedna civilizacija, mikenska, nosi ime po ovom gradu.

Homer Mikenu naziva πολύχρυσος, „bogata zlatom“ (Ilijada 7.180 i 11.46). U njegovim spevovima to je grad kralja Agamemnona, koji vodi Grke u Troju. Grčko ministarstvo kulture Agamemnona naziva „mitskim“: znamo ga iz priča.

Grci su pričali priče i o imenu grada. Putopisac Pausanija (2. vek n. e.) kaže da je junak Persej osnovao grad na mestu gde je pao vrh korica njegovog mača, μύκης. Čuo je i da je žedni Persej iščupao iz zemlje pečurku, koja se isto zove μύκης, i da je potekla voda (2.16.3). To su legende, a ne istorija. Ali reč i dalje živi: μύκητας na novogrčkom znači gljiva.

Ogroman zid, τεῖχος, obilazi vrh brda. Ceo krug bio je dugačak skoro 900 metara. Na severnoj strani debeo je do 7,5 metara i visok skoro 12 metara. Građen je u fazama, od oko 1350. p. n. e., od ogromnih grubih kamenih blokova. Pausanija kaže da su ljudi zidove i kapiju smatrali delom Κύκλωπες, Kiklopa, divova iz mitova (2.16.5). Arheolozi i danas govore o kiklopskim zidovima.

Oko 1250. p. n. e. (neke knjige kažu malo ranije) graditelji su dodali novi veličanstveni ulaz, Lavlju kapiju. Na grčkom je to «Πύλη των Λεόντων»: πύλη znači kapija, a λέων znači lav. Svakodnevna reč danas je λιοντάρι, od λεοντάριον, doslovno „lavić“.

Dva visoka kamena drže jedan džinovski kamen, nadvratnik. Dugačak je oko 4,5 metra i težak oko 18 tona. Iznad njega graditelji su ostavili prazan trougao, da zid ne bi pritiskao nadvratnik. Isklesana ploča popunjava trougao: dva lava stoje s obe strane stuba. Glave su im izgubljene. Bile su napravljene posebno i pričvršćene, i gledale su svakoga ko se približavao kapiji.

Kapija je jedna od najstarijih velikih skulptura poznatih u Evropi. Video ju je i Pausanija: «λέοντες δὲ ἐφεστήκασιν αὐτῇ», „na njoj stoje lavovi“.

Odmah iza kapije nalazi se Krug grobova A, prsten od šest dubokih grobova. Grob se kaže τάφος, i na starogrčkom i na novogrčkom. Ovde su u 16. veku p. n. e. sahranjeni vladari sa zlatom, peharima, prstenjem i oružjem. Kada je sagrađen novi zid, stari krug se našao unutar grada. Popravljen je i služio je za poštovanje predaka.

Godine 1876. Hajnrih Šliman, opčinjen Homerom, počeo je ovde da kopa i otkrio pet grobova. P. Stamatakis, koji je nastavio posao, pronašao je šesti. Grobovi su krili blago od χρυσός, zlata, među kojim je bilo pet zlatnih maski. Grčka reč προσωπεῖον, „maska“, dolazi od πρόσωπον, „lice“. Novogrčki ima προσωπείο, a i svakodnevnu reč μάσκα.

Šliman je verovao da je pronašao telo Agamemnona, pa se jedna od maski i dalje zove Agamemnonova maska. Savremena istraživanja datiraju je oko 1550–1500. p. n. e., oko tri veka pre vremena kada je Agamemnon navodno živeo. Ime je dakle pogrešno, ali je ostalo. Neki istraživači su se pitali da li je Šliman krivotvorio ili izmenio ovu masku. Drugi odgovaraju da za to nema dokaza.

Oko 1200. p. n. e. Mikenu je zadesilo veliko razaranje, verovatno zbog zemljotresa. Zidovi su ponovo prošireni da bi obuhvatili podzemni izvor vode. Usledila su nova razaranja i požari, a oko 1100. p. n. e. veliki grad je napušten. Posle toga na brdu je živelo samo malo ljudi.

Mikena je ipak odigrala još malu ulogu u istoriji. Pausanija kaže da je poslala osamdeset ljudi na Termopile protiv Persijanaca, dok je Arg ostao po strani. Iz ljubomore, kaže on, Argivljani su razorili Mikenu (2.16.5). Ministarstvo kulture datira osvajanje u 468. p. n. e. Kada je Pausanija došao u 2. veku n. e., grad je bio u ruševinama, ali su delovi zida i kapija s lavovima još stajali.

Godine 1841. K. Pitakis iz Grčkog arheološkog društva raščistio je Lavlju kapiju. Od 1999. Mikena i obližnji Tirint nalaze se na Uneskovoj Listi svetske baštine.