Linearno pismo B: najstarije grčko pismo

Linearno pismo B koristilo se na Kritu i u kontinentalnoj Grčkoj u bronzanom dobu, otprilike između 1400. i 1200. godine p. n. e., za zapisivanje najstarijeg poznatog oblika grčkog, mikenskog. Zove se „linearno“ jer su mu znaci linije urezane u glinu, a ne slike; na grčkom je to Γραμμική Β, od γραμμή, „linija“. Slovo B razlikuje ga od starijeg linearnog pisma A minojskog Krita, koje još nije dešifrovano: niko ne zna koji jezik beleži.

Gotovo svi tekstovi na linearnom pismu B sačuvani su na glinenim pločicama, πινακίδες. Najveće arhive potiču iz Knososa na Kritu, sa oko 4100 pločica i ulomaka, i iz takozvane Nestorove palate u Pilu u Meseniji, sa oko 1050; manje grupe potiču iz Mikene, Tirinta, Tebe, Hanije i još nekoliko mesta. Pločice nisu pravljene da traju. Samo su sušene, nisu pečene, i služile su za tekuće račune. Sačuvale su se zato što su ih požari koji su uništili palate ispekli i stvrdnuli; zato gotovo nijedna nije starija od godinu dana pre uništenja svoje palate. Sadržaj im je administrativni: ovce i vuna, maslinovo ulje i mirisna ulja, bronza za kovače, bojna kola, darovi bogovima.

Prvu pločicu na linearnom pismu B koju je video neki savremeni istraživač verovatno je pronašao grčki poslovni čovek i ljubitelj starina Minos Kalokerinos tokom iskopavanja u Knososu 1878; od 1900. iskopavanja ser Artura Evansa iznela su na svetlo hiljade novih. Evans je bio siguran da jezik nije grčki, i malo je naučnika mislilo drugačije. Dve stvari su bile jasne. Sa 87 fonetskih znakova pismo je imalo previše znakova za azbuku i premalo za pismo reči, pa je moralo biti slogovno, po jedan znak za svaki συλλαβή, slog. Pored tih znakova koristilo je slikovne logograme za ljude, životinje i robu, iza kojih su stajali brojevi.

Američka klasična filološkinja Alis Kober dokazala je da je jezik bio flektivan: grupe reči razlikovale su se samo nastavcima. Emet L. Benet mlađi utvrdio je standardni spisak znakova i 1951. objavio pločice iz Pila, nalažene od 1939. Britanski arhitekta Majkl Ventris rasporedio je znake u mrežu zajedničkih suglasnika i samoglasnika, a zatim pretpostavio da su neke reči iz Knososa kritski toponimi: a-mi-ni-so za Amnisos, luku Knososa, i ko-no-so za sam Knosos. Na njegovo iznenađenje, vrednosti su davale grčki. Dešifrovanje je objavio na radiju BBC 1. jula 1952. Filolog Džon Čedvik pridružio mu se, a njihov zajednički članak izašao je 1953. Te godine tek pronađena pločica iz Pila, PY Ta 641, donela je potvrdu: pored crteža kotla na tri noge i broja 2 piše ti-ri-po-de, τρίποδε, „dva tronošca“.

Linearno pismo B preuzeto je iz minojskog pisma, stvorenog za drugi jezik, i loše odgovara grčkom. Svaki znak označava sam samoglasnik (a, e, i, o, u) ili suglasnik praćen samoglasnikom (pa, ti, ko). Grčke reči sa suglasničkim grupama i krajnjim suglasnicima moraju se uprostiti, a čitalac mora da dopuni ono što nedostaje:

• Krajnji suglasnici kao -s obično se ne pišu: ko-no-so je Knossos.
• Ista serija znakova služi i za l i za r.
• Jedna serija pokriva k, g i kh: ka-ko znači khalkos, χαλκός, „bronza“.
• Suglasničke grupe razbijaju se dodatnim samoglasnicima: ti-ri-po-de umesto tripode.

Mikenski čuva i glasove i oblike koji su kasnije nestali. Pločice još pišu glas w, izgubljen u većini kasnijih dijalekata: e-ra-wo / e-ra3-wo je elaiwon, klasično ἔλαιον, „maslinovo ulje“, a kralj je wa-na-ka, wanax, koji se kod Homera javlja kao ἄναξ. Kovač bronze je ka-ke-u, khalkeus, klasični χαλκεύς, a pločice serije Jn iz Pila beleže količine bronze podeljene takvim kovačima.

Dešifrovanje je pomerilo pisani grčki više od 3000 godina unazad, oko pet vekova pre Homera, i učinilo grčki evropskim jezikom sa najstarijom pisanom istorijom koji se još govori. Promenilo je i sliku mikenskog sveta. Pločice pokazuju palate kojima su upravljali pisari koji su sve brojali: proizvode koji su se dugovali palati, obroke, stoku, zemlju, darove Zevsu i drugim bogovima. Takva birokratija slabo se slaže sa svetom Ilijade, gde bogatstvo znači goveda i blago oteto u pohodima.

Mnogo toga ostaje neizvesno. Pošto pločice obuhvataju samo poslednje mesece svake palate, daju uzak snimak. U njima nema pisama, zakona ni književnosti, a značenje mnogih reči još je sporno. Istoričari se ne slažu koliku je teritoriju kontrolisala svaka palata, a datum uništenja Knososa odavno je predmet spora. Posle pada palata, oko 1200. godine p. n. e., pismo je nestalo iz Grčke na nekoliko vekova. Kada su Grci ponovo počeli da pišu, koristili su azbuku preuzetu iz feničanskog pisma, a ne linearno pismo B.