Mikenska civilizacija: svet Agamemnona

Pre oko 3600 godina, mnogo pre nego što su Atina i Sparta postale slavne, u kopnenoj Grčkoj razvila se bogata civilizacija. Njene ljude zovemo Mikenjani, po njihovom najbogatijem gradu, Mikeni (Μυκῆναι), na severoistoku Peloponeza. Njihov svet trajao je otprilike od 1600. do 1100. godine p. n. e., u kasnom bronzanom dobu, kada su se alati i oružje pravili od bronze.

Mikenjani su govorili ranim oblikom grčkog jezika, pa su oni prvi Grci čije reči možemo da pročitamo. Homer je Grke herojskog doba zvao Ahajcima (Ἀχαιοί), i u njegovim spevovima oni su junaci koji su otplovili pod Troju. Mikenjani su mnogo naučili od starije minojske civilizacije na Kritu, a njihov uticaj sezao je od Male Azije, Bliskog istoka i Egipta do zapadnog Sredozemlja.

Nije postojala jedna mikenska država. Bilo je više kraljevstava, svako sa svojom palatom: Mikena i Tirint u Argolidi, Pilos u Meseniji, Teba u Beotiji i druga. Svaka palata bila je središte vlasti, trgovine, vojske i vere za kraj oko sebe.

Srce mikenske palate bio je megaron (μέγαρον), velika dvorana sa okruglim ognjištem u sredini i četiri drvena stuba oko njega. To je bila prestona dvorana vladara. U Pilosu je palata, sagrađena nedugo posle 1300. godine p. n. e., imala u prizemlju više od 100 prostorija: stambene delove, radionice i ostave pune posuda.

Vladar je imao posebnu titulu, vanaks (wanax), reč koju su kasniji Grci pisali ἄναξ, „gospodar“. Homer je još koristi: Agamemnon je „ἄναξ ἀνδρῶν“, „gospodar ljudi“ (Ilijada 1.7). Novogrčka reč ανάκτορο, „palata“, pripada istoj porodici reči. Homer Agamemnona zove i βασιλεύς, reč od koje je nastalo današnje βασιλιάς, „kralj“.

Pisari u palati vodili su račune na malim glinenim pločicama, pismom koje se zove linear B. Pločice beleže šta je palata posedovala, prikupljala i delila, i mnogo nam govore o tome kako je funkcionisala jedna mikenska država. Prve pločice sa linearom B u kopnenoj Grčkoj pronađene su u Pilosu 1939. godine. Godine 1952. arhitekta Majkl Ventris pokazao je da to pismo beleži grčki jezik, oslanjajući se na dugogodišnji rad istraživačice Alis Kober. Te pločice su najstarije grčko pismo koje poznajemo.

Mikenske palate stajale su na brdima, unutar ogromnih zidova, τείχη. Kamenje je toliko veliko da kasniji Grci nisu verovali da su ga pomerali ljudi. Putopisac Pausanija kaže da su zidovi Tirinta i Mikene delo Kiklopa (Κύκλωπες), jednookih divova iz mitova. U Tirintu, piše on, par mazgi ne bi mogao da pomeri ni najmanji kamen (Pausanija 2.25.8). Arheolozi i danas taj način gradnje zovu kiklopskim: ogromni grubi blokovi, sitno kamenje u pukotinama i bez maltera. U Tirintu su zidovi debeli do 8 metara i visoki do 13 metara.

Glavni ulaz u Mikenu su Lavlja vrata (Πύλη των Λεόντων), sa dva kamena lava isklesana iznad prolaza. Video ih je i Pausanija (2.16.5). Dodata su kada su zidovi prošireni u XIII veku p. n. e.; naučnici navode datume otprilike između 1300. i 1250. godine p. n. e.

Mikenjani su gradili i veličanstvene grobnice. U XVI veku p. n. e. vladari su sahranjivani u dubokim šahtnim grobovima sa oružjem, peharima i zlatnim pogrebnim maskama. Kasnije su vladarske porodice koristile tolos grobnice (θόλος), okrugle kamene odaje sa visokim svodom u obliku košnice. Najpoznatija je takozvana Atrejeva riznica, koja je zapravo bila grobnica. Nije čudo što Homer Mikenu zove „πολύχρυσος“, „bogata zlatom“ (Ilijada 11.46).

U grčkom mitu Mikena je bila grad kralja Agamemnona, Atrejevog sina, koji je poveo Grke protiv Troje. Homerova Ilijada priča o njegovoj svađi sa Ahilejem, a grčka tragedija o njegovom ubistvu kada se vratio kući. Ali da li je on zaista postojao?

Godine 1876 nemački trgovac Hajnrih Šliman kopao je unutar zidova Mikene i pronašao bogate grobove Grobnog kruga A. Jednu od zlatnih maski povezao je sa Agamemnonom, i ona se i danas zove „Agamemnonova maska“. Danas znamo da ti šahtni grobovi potiču iz XVI veka p. n. e., oko trista godina pre vremena u koje predanje smešta Trojanski rat. Maska je, dakle, pripadala nekom ranijem vladaru. Zlatne maske danas su izložene u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

Istoričari ne znaju da li je Agamemnon zaista živeo, i ne slažu se koliko istorije ima u priči o Trojanskom ratu. Sigurno je da su oko 1200. godine p. n. e. mnoge palate razorene; palata u Pilosu izgorela je u velikom požaru. O uzrocima se još raspravlja: nemiri, privredno propadanje, seobe naroda po Sredozemlju i jaki zemljotresi. Do XI veka p. n. e. mikenski svet je nestao, ali sećanje na „zlatom bogatu Mikenu“ živelo je kod Homera.