Olimp – prava planina i dom grčkih bogova

Planina Olimp, na grčkom Ὄλυμπος, prava je planina i možeš da je posetiš. Nalazi se na severu Grčke, na granici grčkih oblasti Makedonije i Tesalije. To je najviša planina u zemlji.

Olimp ima nekoliko vrhova. Vrh se kaže κορυφή. Najviši vrh zove se Mitikas. Izvori navode 2.917 ili 2.918 metara. Drugi vrh, Stefani, visok je 2.909 metara i poznat je kao Zevsov presto. Θρόνος, presto, posebno je sedište kralja.

Starogrčka reč za planinu bila je ὄρος. Grci i dalje znaju reč όρος, ali u svakodnevnom govoru kažu βουνό. Ta reč potiče od druge stare reči, βουνός, koja je značila „brdo“. Herodot kaže da su je koristili u Kireni, u severnoj Africi.

Godine 1938. Olimp je postao prvi nacionalni park Grčke. Godine 2026. UNESCO je šire područje Olimpa upisao na Listu svetske baštine, zbog njegove prirode i kulture.

Stari Grci pričali su priče o bogovima koji žive na Olimpu. Te priče su mitovi, a ne istorija, a veliki deo onoga što o njima znamo potiče od dva pesnika, Homera i Hesioda.

U Homerovoj Ilijadi Zevs sedi sam na najvišem vrhu Olimpa (1.498–499) i tamo saziva skup bogova (8.2–3). Svaki bog ima kuću, koju je sagradio Hefest (1.606–608). Nebeske kapije pripadaju boginjama koje se zovu Hore, Ὧραι. One otvaraju i zatvaraju gust oblak, νέφος (5.749–751).

Hesiod priča kako su bogovi osvojili svoj dom. U njegovoj Teogoniji bogovi sa Olimpa bore se protiv Titana, koji se bore sa druge planine, Otrisa. Rat traje punih deset godina (632–636). Kiklopi prave za Zevsa κεραυνός, munju (139–141), a u bici on baca munje sa Olimpa (689–692).

Ovi bogovi su ἀθάνατοι, besmrtni: nikad ne umiru. Grci ih po planini zovu olimpijskim bogovima, a današnji rečnik i dalje govori o dvanaest bogova Olimpa.

Homer nam daje dve različite slike Olimpa. U Ilijadi je planina snežna: pesnik piše Οὐλύμπου νιφόεντος, „snežnog Olimpa“ (18.616). To zvuči kao prava visoka planina.

Odiseja je drugačija. Tamo je Olimp sigurno sedište bogova. Vetar ga ne trese, kiša ga ne kvasi, a sneg, χιών, mu se ne približava. Nebo iznad njega otvoreno je i bez oblaka, a bela svetlost se razliva po njemu (6.42–46). Nijedna prava planina nije takva, pa ova slika liči na mesto za bogove, a ne za ljude.

Pazi da ne pomešaš dva imena koja liče. Olimp je planina na severu Grčke. Olimpija je Zevsovo svetilište na zapadu Peloponeza, na jugu. Drevne olimpijske igre održavale su se u Olimpiji, a ne na planini.

Jesu, ali dokaza je malo. Godine 1961. na vrhu koji se zove Agios Antonios, visokom 2.817 metara, izgrađena je meteorološka stanica i tako su otkriveni stari ostaci. Istraživači su našli spaljenu zemlju, verovatno sa oltara, spaljene kosti koza i ovaca, keramiku, novčiće i komade mermernih ploča sa imenom Zevs Olimpijski. Nalazi pokazuju posete od 4. veka p. n. e. do otprilike 5. veka n. e., a većina novčića je iz 4. i 5. veka n. e. Danas su u muzeju u Dionu.

Dion se nalazi u podnožju Olimpa. Bio je sveti grad Makedonaca, gde su se poštovali olimpijski bogovi. Na kraju 5. veka p. n. e. kralj Arhelaj je tamo ustanovio praznik za Zevsa i Muze.

Prvi zabeleženi uspon na Mitikas dogodio se veoma kasno, 1913. godine. Vodič Hristos Kakalos odveo je na vrh fotografa Frederika Boasonu i Danijela Bo-Bovija. Kakalos i Marsel Kurc stigli su na Stefani 1921. godine. Ne znamo da li je neko u drevno doba stajao na Mitikasu, a tamo nisu nađeni tragovi žrtvovanja.