Lisija: govori koje učenici prevode

Lisija (oko 445–oko 380. p. n. e.) bio je sin Kefala, bogatog Sirakužanina koji je, kako kaže Lisija, došao u Atinu na nagovor Perikla (12.4). Porodica je tamo živela kao meteci, slobodni stranci sa boravkom. Pod Tridesetoricom, 404. p. n. e., Lisija je pobegao u Megaru, a njegovom bratu Polemarhu naređeno je da bez suđenja popije kukutu (12.17). Od oko 403. p. n. e. radio je kao λογογράφος, pisac govora koje su klijenti držali u svoje ime. S. K. Tod povezuje ovu karijeru sa gubitkom porodičnog imetka i sa iskustvom da je održao, ili bar proširio, govor Protiv Eratostena.

Brojke traže oprez. U antici je pod njegovim imenom kružilo oko 425 govora, a antički kritičari su prihvatali 233. Moderna izdanja štampaju 34 ili 35, od kojih su neki sporni. K. Dž. Dover (1968) tvrdio je da se ne mogu čisto podeliti na autentične i neautentične i da treba raditi sa stepenima verovatnoće. Dopuštao je i da su klijent i pisac ponekad zajedno sastavljali govor. Ašer (1976) i Vortington (1993) odgovorili su da je samo pisac oblikovao tekst koji je kružio, mada Vortington dopušta nekoliko zajedničkih dela, a i Tod odbacuje Doverovu teoriju.

Brojevi označavaju govor, pa paragraf.

• Lisija 1, O ubistvu Eratostena. Eufilet priznaje da je ubio ljubavnika svoje žene, kao kaznu po zakonima (1.4). Traži da se pročita zakon sa stele Areopaga (1.30); tužioci kažu da je tog dana preko sluškinje pozvao mladića (1.37). Ath. Pol. 57.3 upućuje takve slučajeve na Delfinion, i Tod tamo smešta suđenje.
• Lisija 12, Protiv Eratostena. Govori sam Lisija, kako kaže naslov (ὃν αὐτὸς εἶπε Λυσίας), protiv bivšeg člana Tridesetorice; datira se u 403. p. n. e. Pročitajte kratko unakrsno ispitivanje o Polemarhu (12.25) i završetak (12.100).
• Lisija 16, U odbranu Mantiteja. Mladić koji prolazi proveru, δοκιμασία, pred Većem odgovara na optužbu da je služio u konjici pod Tridesetoricom (16.3) i kaže da takva provera traži polaganje računa o celom životu (16.9). Pominje pohod na Korint iz 394. p. n. e. (16.15), pa je govor kasniji.
• Lisija 22, Protiv trgovaca žitom. Trgovci su optuženi da su kupili više od pedeset φορμοί koliko zakon dopušta (22.5). Govornik jednog od njih ispituje na sudu («μέτοικος εἶ; ναί») i zaključuje: osudite ih i kupovaćete jeftinije (22.22). Datum je sporan.
• Lisija 24, U odbranu invalida. Pred Većem čovek brani svoju novčanu pomoć od tužioca koji tvrdi da jaše konje i dovoljno zarađuje (24.4–5). Govori o jednom obolu (24.13, 24.26), dok Ath. Pol. 49.4 navodi dva.

Vodič Centra za grčki jezik opisuje njegov jednostavan atički stil, uzor kasnijim aticistima. U delu O Lisiji 8, Dionisije iz Halikarnasa hvali njegovu ἠθοποιία, oslikavanje karaktera, i kaže da kod Lisije ne može da nađe nijednu ličnost koja je «οὔτε ἀνηθοποίητον οὔτε ἄψυχον», bez karaktera ili beživotna. Sledeće napomene proizlaze iz samih tekstova:

• Obraćanje pokazuje publiku: ὦ ἄνδρες δικασταί za sud (12.1, 22.1), ὦ βουλή za Veće (16.1, 24.1).
• Pazite na pravni jezik. «δίκην οὔτε ἐδικασάμεθα οὔτε ἐφύγομεν» (12.4): nikada nikoga nismo tužili niti smo ikada bili tuženi. Ovde φεύγω ne znači «bežati».
• Natpisi poput ΜΑΡΤΥΡΕΣ (16.9) ili ΝΟΜΟΣ (1.30) označavaju gde je čitano svedočenje ili zakon; govor ne donosi njihov tekst.
• U 16.18, κομᾷ, «nosi dugu kosu», ispravka je koju je predložio Hamaker. Rukopisi imaju τολμᾷ.
• Ne izjednačavajte bez argumenata dva čoveka po imenu Eratosten. Onaj iz govora 1 potiče iz Oe (Ὀῆθεν, 1.16) i naziva se νεανίσκος (1.37); onaj iz govora 12 bio je među Tridesetoricom. O tome da li je to isti čovek raspravljalo se (Ejveri 1991, Kaparis 1993).
• Svaki govor daje jednu stranu i napisan je da se održi pre glasanja, pa sam tekst ne kazuje kakva je bila presuda.

Veliki deo ovog rečnika još je u upotrebi, često sa pomerenim značenjem. Od μάρτυς nastalo je μάρτυρας, još uvek svedok na sudu, a i mučenik, značenje nastalo u koine. ἀγών je mogao biti suđenje (τὸν ἀγῶνα τουτονί, 24.1); αγώνας sada znači borbu ili utakmicu, mada opstaje δικαστικός αγώνας. βουλή je Veće iz 16.1, a Βουλή je danas parlament. ἀδύνατος u 24.13 je čovek ubrojan među invalide; αδύνατος sada znači slab, mršav ili nemoguć. τεκμήριον (22.11) ostaje kao τεκμήριο, dokaz. λόγον διδόναι (16.9) blisko je današnjem «δίνω λόγο», odgovarati za nešto, a Dionisijeva ἠθοποιία postala je gluma.

A ko ga prevodi: u Grčkoj objavljeno gradivo za humanistički smer Β΄ Λυκείου za 2026–27. obuhvata govor U odbranu Mantiteja osim §§14–17, kako navodi obrazovni sajt Alfavita, a Institut za obrazovnu politiku navodi nastavne scenarije o istom govoru. U Italiji izdavači prodaju antologije Lisije za liceo classico. Izbori se razlikuju: Kerijevo izdanje u Kembridžu štampa govore 1, 3, 7, 14, 31 i 32, pa proverite svoj spisak lektire.