Starogrčki rečnik: 50 reči za početak

Nismo pronašli listu od 50 reči zajedničku svim školskim kursevima. Programima je zajednička ideja osnovnog rečnika. Vodič za Griego II Kastilje i Leona navodi tehnike sastavljanja „un vocabulario básico griego de frecuencia”. Holandski ciljevi SLO za niže razrede vwo očekuju da učenici koriste svoje Griekse basiswoorden kako bi razumeli jednostavan tekst. Kursevi Graecum u Tibingenu koriste Altgriechisch-Grundwortschatz, a njihovi ispitni tekstovi potiču od Platona i Ksenofonta. Zato je 50 reči ispod naš sopstveni izbor.

On polazi od učestalosti. Vilfred Mejdžor je procenio da oko 1100 lema čini 80% tipičnog grčkog teksta, a Greek Core Vocabulary Kristofera Frančezea (Dickinson College Commentaries) rangira oko 500 lema po učestalosti. Sam taj poredak dao bi lošu prvu listu: među prvih 50 mesta samo šest su glagoli (εἰμί, λέγω, γίγνομαι, ἔχω, φημί, ποιέω), a samo dve imenice (λόγος, θεός). Veliki deo ostatka je gramatika: ὁ, καί, δέ, γάρ. Zato smo birali iz cele liste, između mesta 3 i 395, dajući prednost glagolima i imenicama, a svaki savremeni oblik proverili smo u novogrčkom rečniku Triandafilidisa.

Rečnik ove reči izvodi direktno iz starogrčkog. Razlikuju se znaci pisma i zvuk: έχω zvuči [éxo], θεός [θeós]. Strelica ide od starog ka savremenom obliku, a u zagradi je današnje značenje. Značenje može da se pomera: καλός je prvo značilo lep, izvrstan, a danas je njegovo prvo značenje u rečniku dobar, dobronameran.

• Glagoli: ἔχω → έχω (imati), γράφω → γράφω (pisati), ἀκούω → ακούω (čuti), μένω → μένω (ostati), ἔρχομαι → έρχομαι (doći), ζάω → ζω (živeti)
• Imenice: ἄνθρωπος → άνθρωπος (čovek), θεός → θεός (bog), λόγος → λόγος (govor, razum), πόλεμος → πόλεμος (rat), νόμος → νόμος (zakon), ψυχή → ψυχή (duša), σῶμα → σώμα (telo), ἡμέρα → ημέρα (dan)
• Ostalo: καλός → καλός (dobar), κακός → κακός (loš), πολύς → πολύς (mnogo), ἄλλος → άλλος (drugi), καί → και (i), ἀλλά → αλλά (ali)

Jedno upozorenje van liste. παιδεύω je glagol za vežbanje na listovima za početnike, kao na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu. I dalje postoji u grčkom, ali mu je prvo savremeno značenje mučiti nekoga: „μη με παιδεύεις άλλο”, prestani da me mučiš.

To su iste reči u novom liku. Tri navike objašnjavaju mnoge od njih. Neki prezenti su ponovo građeni na osnovi aorista: μαθαίνω na ἔμαθον, πεθαίνω na ἀπέθανον, δίνω na δωσ-, λύνω na λυσ-. Neke imenice su nastale iz akuzativa: ἄνδρα je dalo άντρας, γυναῖκα je dalo γυναίκα, πατέρα je dalo πατέρας. Druge su deminutivi: παιδί od παιδίον, χέρι od χέριον. Ksenofontova Anabaza počinje sa παῖδες δύο; na današnjem grčkom to je δύο παιδιά. Najviše su se promenile male reči: δεν dolazi od srednjeg roda οὐδέν, σε od εἰς, a για od διά.

• Glagoli: λέγω → λέω (reći), εἰμί → είμαι (biti), φέρω → φέρνω (doneti), δίδωμι → δίνω (dati), μανθάνω → μαθαίνω (učiti), εὑρίσκω → βρίσκω (naći), πίπτω → πέφτω (pasti), λύω → λύνω (odvezati, rešiti), ἀποθνῄσκω → πεθαίνω (umreti)
• Imenice i pridevi: ἀνήρ → άντρας (muškarac), γυνή → γυναίκα (žena), πατήρ → πατέρας (otac), παῖς → παιδί (dete), χείρ → χέρι (ruka), βασιλεύς → βασιλιάς (kralj), πόλις → πόλη (grad), μέγας → μεγάλος (velik)
• Male reči: οὐδέν → δεν (ne), εἰς → σε (u, ka), διά → για (za)

Ovde je današnja svakodnevna reč druga reč, koja je zauzela mesto stare i ne potiče od nje. Učite svaki par zajedno. Početak Platonove Odbrane Sokratove (17a) sadrži οὐκ οἶδα; Grk danas kaže δεν ξέρω, a ξέρω ne potiče od οἶδα.

• ὁράω: danas βλέπω, takođe star glagol. Ali prošlo vreme είδα nastavlja εἶδον, a όραση nastavlja ὅρασις.
• ποιέω: danas κάνω, od κάμνω, „izrađivati, raditi”. Ostaje ποίημα (pesma).
• οἶδα: danas ξέρω, od ἐξεῦρον, aorista glagola ἐξευρίσκω, „otkriti”.
• λαμβάνω: danas παίρνω, od ἐπαίρω, „podići”. λαμβάνω ostaje u formalnom jeziku.
• βούλομαι: danas θέλω, varijanta od ἐθέλω. Ostaje βούληση (volja).
• ὕδωρ: danas νερό, od νηρὸν ὕδωρ, „sveža voda”.
• ναῦς: danas πλοίο, od druge stare reči, πλοῖον. Ostaje ναύτης (mornar).
• οἶκος: danas σπίτι, od helenističkog ὁσπίτιον (iz lat. hospitium). οίκος ostaje u formalnom jeziku.
• ἵππος: danas άλογο, od helenističkog ἄλογον, „ono bez razuma”.
• ἀγαθός: svakodnevna reč za dobar sada je καλός. αγαθός ukazuje na nekoga blagog i bezazlenog.