Atinski Akropolj

Reč akropolj potiče iz grčkog: ἄκρος znači „najviši“, a πόλις znači „grad“. Dakle, ἀκρόπολις je „gornji grad“, najviši deo grada, gde su ljudi mogli da se brane. Mnogi grčki gradovi imali su akropolj, ali najpoznatiji je Atinski.

To je velika stena usred Atine. Njene strane su strme, i samo se sa zapadne strane lako penje. Jaki zidovi štite vrh već više od 3.300 godina. Prvi zid sagrađen je u 13. veku p.n.e., oko doma jednog mikenskog vladara.

U 8. veku p.n.e. stena je postala sveto mesto. Atinjani su tu poštovali Atinu, boginju koja je štitila njihov grad. Njeno ime i ime grada gotovo su isti: Ἀθηνᾶ i Ἀθῆναι. Svake godine Atinjani su u njenu čast priređivali veliki praznik, Panatineje (Παναθήναια).

Godine 490. p.n.e. Atinjani su pobedili persijsku vojsku kod Maratona. Ubrzo zatim počeli su da grade ogroman novi hram na Akropolju. Ali on nikada nije završen. Godine 480. p.n.e. Persijanci su se vratili, zauzeli Atinu i razorili hramove na steni.

Nekoliko godina sveto mesto je bilo u ruševinama. Onda su, 448. p.n.e., Atinjani odlučili da ga obnove. Atina je tada bila bogata i moćna. Njen vođa, Perikle (Περικλῆς), pokrenuo je veliki graditeljski program koji je trajao do kraja veka.

Grčki pisac Plutarh kaže da je Perikle izabrao vajara Fidiju (Φειδίας) da nadzire sve radove. Arhitekte Partenona bili su Iktin i Kalikrat. Graditelji i vajari godinama su radili sa sjajnim belim mermerom (μάρμαρον). Napravili su tako lepe građevine da ljudi iz celog sveta i danas dolaze da ih vide.

Posetioci se i danas penju sa zapadne strane, i i danas vide četiri građevine iz Periklovog vremena:

• Propileji (Προπύλαια, „kapija“): svečani ulaz, koji je od 437. do 432. p.n.e. sagradio arhitekta Mnesikle. Nikada nisu potpuno dovršeni, jer je izbio rat između Atine i Sparte.
• Partenon (Παρθενών): veliki hram Atine Partenos, to jest „Atine Device“, sagrađen od 447. do 438. p.n.e. Ima po 8 stubova na kraćim stranama i po 17 na dužim. Unutra je stajala Fidijina statua Atine od zlata i slonovače. Duga isklesana traka, friz, prikazivala je praznik Panatineja.
• Hram Atine Nike (Νίκη znači pobeda): mali, otmeni hram blizu ulaza, sagrađen od 427. do 424. p.n.e.
• Erehtejon (Ἐρέχθειον): hram Atine i boga mora Posejdona, sagrađen od 421. do 406. p.n.e. Njegov čuveni trem ima šest statua mladih žena koje drže krov: to su karijatide (Καρυάτιδες).

Posle antike građevine su imale mnogo gospodara. Partenon je postao hrišćanska crkva, a kasnije, pod osmanskom vlašću, džamija. Godine 1687. mletačka vojska napala je Akropolj. Osmanski vojnici držali su barut u Partenonu. Tokom bombardovanja barut je eksplodirao, i veliki delovi hrama su se srušili.

Početkom 19. veka ljudi britanskog lorda Elgina odneli su mnoge skulpture, a i jednu od karijatida. Od 1833. Akropolj je arheološko nalazište nove grčke države. Od 1975. odbor stručnjaka vodi pažljivu obnovu, kamen po kamen. Godine 1987. UNESCO je upisao Akropolj na Listu svetske baštine.

Stena je deo i novije istorije. Godine 1941, tokom Drugog svetskog rata, nemački vojnici podigli su svoju zastavu na Akropolju. Jedne noći dvojica mladih Grka popela su se gore i skinula je. Njihovu priču pročitaćeš niže.