Nekoliko desetina glagola čini veliki deo svakodnevnog grčkog jezika. Naučite ovih trideset u sadašnjem i prošlom vremenu i već ćete moći da pričate o tome šta radite, šta ste uradili i šta želite da uradite. Grčki rečnici navode glagole u prvom licu jednine sadašnjeg vremena („pišem“), a ne u infinitivu: savremeni grčki ga nema. U transkripciji akcenat označava naglašeni slog; ch se izgovara kao srpsko h u reči „hleb“, d kao th u engleskom „this“, a th kao th u engleskom „think“.
| Sadašnje vreme (ja...) | Izgovor | Značenje | Prošlo vreme (ja sam ...) |
|---|---|---|---|
| είμαι | íme | biti | ήμουν (ímun) |
| έχω | écho | imati | είχα (ícha) |
| κάνω | káno | raditi, praviti | έκανα (ékana) |
| θέλω | thélo | hteti, želeti | θέλησα (thélisa) |
| μπορώ | boró | moći | μπόρεσα (bóresa) |
| πάω / πηγαίνω | páo / piyéno | ići | πήγα (píga) |
| έρχομαι | érchome | doći, dolaziti | ήρθα (írtha) |
| λέω | léo | reći, kazati | είπα (ípa) |
| ξέρω | xéro | znati | ήξερα (íxera) |
| βλέπω | vlépo | videti | είδα (ída) |
| τρώω | tróo | jesti | έφαγα (éfaga) |
| πίνω | píno | piti | ήπια (ípia) |
| δίνω | díno | dati, davati | έδωσα (édosa) |
| παίρνω | pérno | uzeti, uzimati | πήρα (píra) |
| βρίσκω | vrísko | naći, nalaziti | βρήκα (vríka) |
| μιλάω | miláo | govoriti | μίλησα (mílisa) |
| αγαπάω | agapáo | voleti | αγάπησα (agápisa) |
| ρωτάω | rotáo | pitati | ρώτησα (rótisa) |
| ακούω | akúo | čuti, slušati | άκουσα (ákusa) |
| καταλαβαίνω | katalavéno | razumeti | κατάλαβα (katálava) |
| μένω | méno | stanovati, ostati | έμεινα (émina) |
| δουλεύω | dulévo | raditi (na poslu) | δούλεψα (dúlepsa) |
| γράφω | gráfo | pisati | έγραψα (égrapsa) |
| διαβάζω | diavázo | čitati, učiti | διάβασα (diávasa) |
| αγοράζω | agorázo | kupiti, kupovati | αγόρασα (agórasa) |
| πληρώνω | pliróno | platiti, plaćati | πλήρωσα (plírosa) |
| φεύγω | févgo | otići, odlaziti | έφυγα (éfiga) |
| μαθαίνω | mathéno | naučiti, učiti | έμαθα (ématha) |
| κοιμάμαι | kimáme | spavati | κοιμήθηκα (kimíthika) |
| σκέφτομαι | skéftome | misliti | σκέφτηκα (skéftika) |
Kolona prošlog vremena daje aorist, jednostavno prošlo vreme za završenu radnju (έγραψα = napisao sam). Tri glagola nemaju aorist i umesto njega koriste trajno prošlo vreme: ήμουν (bio sam), είχα (imao sam), ήξερα (znao sam). Za θέλω se u svakodnevnom govoru „hteo sam“ obično kaže ήθελα. Mnogi od najčešćih glagola su nepravilni u prošlom vremenu (πήγα, ήρθα, είπα, είδα, έφαγα, ήπια), pa ih od početka učite u parovima. Gramatička beleška o aoristu objašnjava pravilne obrasce.
Konjugacija grčkih glagola: dve grupe
Gotovo svaki grčki glagol u sadašnjem vremenu pripada jednoj od dve grupe, u zavisnosti od toga gde pada naglasak u rečničkom obliku.
Grupa A: naglasak na osnovi (γράφω)
γράφω, γράφεις, γράφει, γράφουμε, γράφετε, γράφουν (pišem, pišeš, piše, pišemo, pišete, pišu). Većina glagola sa liste prati ovaj obrazac: κάνω, θέλω, έχω, βλέπω, πίνω, μένω, δουλεύω... Pogledajte sadašnje vreme.
Grupa B: naglasak na nastavku (μιλάω, μπορώ)
- Glagoli na -άω: μιλάω (ili μιλώ), μιλάς, μιλάει (ili μιλά), μιλάμε, μιλάτε, μιλάνε (ili μιλούν). Takođe αγαπάω, ρωτάω, πάω.
- Glagoli na -ώ: μπορώ, μπορείς, μπορεί, μπορούμε, μπορείτε, μπορούν.
Beleška o drugoj konjugaciji detaljno obrađuje obe grupe.
Glagoli na -μαι
Treća, manja grupa završava se na -μαι: έρχομαι, κοιμάμαι, σκέφτομαι. Imaju pasivne nastavke, ali obično aktivno značenje, slično našim povratnim glagolima: έρχομαι, έρχεσαι, έρχεται, ερχόμαστε, έρχεστε, έρχονται (dolazim, dolaziš...).
Είμαι i έχω: biti i imati na grčkom
| Lice | είμαι (ja sam) | ήμουν (bio sam) | έχω (imam) | είχα (imao sam) |
|---|---|---|---|---|
| ja | είμαι (íme) | ήμουν | έχω (écho) | είχα |
| ti | είσαι (íse) | ήσουν | έχεις (échis) | είχες |
| on, ona, ono | είναι (íne) | ήταν | έχει (échi) | είχε |
| mi | είμαστε (ímaste) | ήμασταν | έχουμε (échume) | είχαμε |
| vi | είστε (íste) | ήσασταν | έχετε (échete) | είχατε |
| oni, one, ona | είναι (íne) | ήταν | έχουν (échun) | είχαν |
Kao i srpski, grčki obično izostavlja lične zamenice, jer nastavak već pokazuje lice: είμαι από την Ελβετία (iz Švajcarske sam), έχουμε δύο παιδιά (imamo dvoje dece). Primetite da είναι znači i „on/ona/ono je“ i „oni su“. Vežbajte oba glagola uz gramatičku belešku o είμαι i έχω i vežbu είμαι i έχω.
Kako se kaže „želim da...“ na grčkom: θέλω να
Pošto grčki nema infinitiv, „hoću ići“ postaje „hoću da idem“: θέλω να πάω, baš kao što se i u srpskom često kaže. Posle να i drugi glagol dobija lični nastavak: θέλεις να έρθεις; (hoćeš li da dođeš?), θέλουμε να φάμε (hoćemo da jedemo). Ako se subjekat promeni, menja se samo drugi glagol: θέλω να έρθεις = hoću da dođeš.
Za jednu, jednokratnu radnju glagol posle να koristi aoristnu osnovu, slično našem svršenom vidu. Kod čestih glagola vredi naučiti ove oblike napamet:
| Glagol | θέλω να... | Značenje |
|---|---|---|
| πάω | θέλω να πάω | hoću da idem |
| έρχομαι | θέλω να έρθω | hoću da dođem |
| λέω | θέλω να πω | hoću da kažem |
| βλέπω | θέλω να δω | hoću da vidim |
| τρώω | θέλω να φάω | hoću da jedem |
| πίνω | θέλω να πιω | hoću da pijem |
| παίρνω | θέλω να πάρω | hoću da uzmem |
| μαθαίνω | θέλω να μάθω | hoću da naučim |
| αγοράζω | θέλω να αγοράσω | hoću da kupim |
| μιλάω | θέλω να μιλήσω | hoću da govorim |
Za naviku ili ponovljenu radnju zadržite osnovu sadašnjeg vremena: θέλω να διαβάζω κάθε μέρα (hoću da čitam svaki dan) naspram θέλω να διαβάσω αυτό το βιβλίο (hoću da pročitam ovu knjigu). Ista konstrukcija radi i posle μπορώ να (mogu da), πρέπει να (moram da; πρέπει se nikada ne menja) i μου αρέσει να (volim da): μπορώ να πληρώσω με κάρτα;, πρέπει να φύγω. Isti oblici daju i buduće vreme sa θα: θα πάω (ići ću), θα φάμε (ješćemo), što je objašnjeno u belešci juče i sutra: πήγα, θα πάω.
Kako efikasno naučiti grčke glagole
- Učite tri oblika odjednom: sadašnje vreme, prošlo vreme i oblik posle να (πάω, πήγα, να πάω). Buduće vreme tada dobijate besplatno: θα πάω.
- Počnite od nepravilnih divova. είμαι, έχω, κάνω, πάω, λέω, βλέπω i τρώω javljaju se u gotovo svakom razgovoru.
- Učite glagole u kratkim rečenicama, a ne pojedinačno: πίνω καφέ, μένω στη Ζυρίχη, δεν καταλαβαίνω.
- Uvežbajte nastavke uz glagole na -άω, glagol κάνω i glagole na -μαι, a zatim ponovite rečnik osnovnih glagola.
Česta pitanja
Koji je najčešći glagol u grčkom?
είμαι (biti) i έχω (imati), a odmah za njima κάνω (raditi, praviti), koji se javlja i u mnogim ustaljenim izrazima: τι κάνεις; (kako si?), κάνει κρύο (hladno je).
Zašto grčki glagoli nemaju infinitiv?
Starogrčki infinitiv je postepeno nestao i zamenila ga je konstrukcija να + glagol. Zato gde srpski može reći „ići“, grčki kaže να πάω, να πας, να πάει, u zavisnosti od toga ko ide.
Da li je teško naučiti grčke glagole?
Sadašnje vreme je pravilno i ima samo dva glavna obrasca. Prošlo vreme traži više truda jer su najčešći glagoli nepravilni, ali ih nema mnogo i srećete ih svaki dan.
Da li je μιλάω ili μιλώ?
Oba su ispravna. μιλάω je češće u govoru, μιλώ je malo kraće i formalnije. Isto važi za αγαπάω / αγαπώ i ρωτάω / ρωτώ.
Ovi glagoli se uče korak po korak, uz audio-snimke i vežbe, u našem besplatnom kursu grčkog za nivo A1.