Vergina: kraljevske grobnice Makedonije

Selo Verginu osnovali su 1922. izbeglice iz crnomorske oblasti. Nalazi se oko 13 km od grada Verije. Pored njega su ruševine mnogo starijeg mesta, Αἰγαί (Ege), prve prestonice Makedonskog kraljevstva. Istoričar Nikolas Hamond je 1968. poistovetio te ruševine sa Egama, i većina istraživača to danas prihvata.

Oko 400. godine p. n. e. ili nekoliko decenija kasnije (stručnjaci se ne slažu) uprava kraljevstva preselila se u Pelu, ali su Ege ostale mesto sahrane kraljeva i središte ceremonija. Istoričar Diodor (19.52) kaže da je Kasandar tamo sahranio kralja Filipa Arideja i kraljicu Euridiku, «καθάπερ ἔθος ἦν τοῖς βασιλεῦσι», kako je kod kraljeva bio običaj. Godine 336. p. n. e. Filip II je ubijen u pozorištu u Egama, pored svoje palate, a njegov sin Aleksandar je u gradu proglašen za kralja. Godine 168. p. n. e. Rimljani su razorili Ege.

Nekropola u Egama ima 530 grobnih humki, prema grčkom Ministarstvu kulture. Grobna humka je τύμβος. Najveća, Velika humka, na grčkom Μεγάλη Τούμπα, imala je prečnik od 110 metara i visinu od 13 metara.

Nije postojala od početka. Plutarh (Pir 26) priča da je kralj Pir zauzeo Ege i ostavio u gradu posadu Gala. Oni su raskopali grobove kraljeva, odneli blago i razbacali kosti, τὰ ὀστᾶ. Ministarstvo to datira u 276/5. p. n. e., ali se Pirov pohod na Makedoniju obično datira oko 274. p. n. e. Posle toga je jedan kralj, možda Antigon Gonat, izgleda prekrio ogromnom gomilom zemlje grobnice koje su još bile netaknute.

Manolis Andronikos sa Univerziteta u Solunu iskopavao je ovu humku. Dana 8. novembra 1977. ušao je u zasvođenu grobnicu do koje lopovi nikada nisu stigli. Iskopavanje humke završeno je 1980.

• Grobnica I: jednostavan grob sa kamenim zidovima, opljačkan još u antici, sa zidnom slikom otmice Persefone.
• Grobnica II: zasvođena, sa dve prostorije i oslikanim frizom dugim 5,56 metara na pročelju. Pronađena je neopljačkana.
• Grobnica III: takođe neopljačkana, sa kostima tinejdžera. Zove se Prinčeva grobnica i često se povezuje sa Aleksandrom IV, o čemu se raspravlja.
• Grobnica IV: uglavnom u ruševinama.

U glavnoj prostoriji grobnice II zlatni kovčeg, λάρναξ, sadržao je spaljene kosti muškarca, umotane u purpurnu tkaninu. Već Homer koristi tu reč za Hektorove kosti: «χρυσείην ἐς λάρνακα» (Ilijada 24.795). Ministarstvo navodi 7820 grama kovanog zlata i zvezdu sa 16 zraka na poklopcu. Zlatni hrastov venac ima 313 listova i 68 žirova. U prednjoj prostoriji drugi zlatni kovčeg sadržao je kosti žene. Zvezda se često povezuje sa makedonskom kraljevskom kućom, ali slične zvezde postoje i drugde: amajlija iz 5. veka p. n. e., za koju se navodi da je nađena u Sozopolu na Crnom moru, ima jednu sa osam zraka.

Andronikos je grobnicu II pripisao Filipu II, a Ministarstvo je i dalje zove Grobnica Filipa II. Drugi su predložili Filipovog sina Arideja i njegovu ženu Adeju Euridiku. Rasprava traje decenijama:

• Tim koji je predvodio Teodor Antikas procenio je da je muškarac imao oko 45, a žena oko 32 godine. Njena leva golenica bila je slomljena, a jedan od štitnika za noge nađenih u njenoj prostoriji kraći je od drugog za 3,5 cm.
• Godine 2015. studija koju je predvodio Antonis Bartsiokas tvrdila je da povreda kolena muškarca iz grobnice I odgovara Filipovom šepanju. Tako bi Filip bio u grobnici I, a Aridej u grobnici II. Prema autoru Dejvidu Grantu, jedan drugi naučnik je doveo u pitanje da li te kosti zaista potiču iz grobnice I.
• Dejvid Grant je 2020. izvestio da je odbijena dozvola za DNK analize kostiju iz grobnica II i III.

Same humke više nema. Građevina iz 1993. spolja liči na humku i štiti grobnice, a blago je tamo izloženo od novembra 1997. Palata u Egama, podignuta pod Filipom II, ponovo je otvorena u januaru 2024, posle 16 godina obnove.