Kuća i porodica u antičkoj Grčkoj

Grčka reč οἶκος znači „kuća“. Ali ona znači i celo domaćinstvo. Grčki οἶκος bio je kao mali tim. Činili su ga otac, majka i njihova deca. Često je tu živeo i deda ili baka. U mnogim porodicama bilo je i robova, koji su radili u kući ili u polju. I životinje, zemlja, alat i hrana u ostavi bili su deo οἶκος.

Otac je bio glava domaćinstva. Govorio je u ime porodice u gradu, na skupštini i na sudu. Žene nisu mogle da glasaju, pa je otac, muž ili brat postupao umesto njih pred zakonom.

Deca su bila veoma važna. Sin je jednog dana trebalo da preuzme zemlju i da brine o starim roditeljima. Ćerka se obično udavala mlada, često oko petnaeste godine, i odlazila da živi u οἶκος svog muža. Malo dete, παιδίον, ostajalo je kod kuće s majkom i dojiljom.

Sa ulice, grčka kuća nije izgledala posebno. Zidovi su bili od čerpića na niskom kamenom temelju. Prozora je bilo malo, a unutra su vodila jedna vrata, θύρα.

Iza vrata bilo je srce kuće: otvoreno dvorište, αὐλή. Odatle su ulazili svetlost i svež vazduh. Tu su se igrala deca, žene su prele vunu i tkale, a porodica je tu držala krčage s vodom. Mnoga dvorišta imala su mali oltar, gde se porodica molila bogovima.

Sobe su bile oko dvorišta. S jedne strane često je bio natkriven trem, pastas, koji je leti davao hlad. Postojali su kuhinja i ostava, a neke kuće imale su i malo kupatilo s kadenom od pečene gline. Neke kuće imale su i sprat. U jednom govoru Lisije, jedan Atinjanin kaže da je njegova kuća imala dva sprata i da su sobe žena bile gore.

Jedna soba bila je samo za muškarce i njihove goste. Zvala se ἀνδρών, „muška soba“. Tu je otac pozivao prijatelje na večeru. Gosti nisu sedeli na stolicama. Ležali su na ležajima, od kojih se svaki zvao κλίνη, i jeli i pili ležeći. U mnogim kućama andron je imao lepši pod, ponekad mozaik od sitnih oblutaka.

Sobe žena zvale su se γυναικωνῖτις. Tu su žene i devojčice provodile veliki deo dana. Prele su vunu, tkale tkaninu za celu porodicu i čuvale malu decu. Bogate žene imale su robinje koje su donosile vodu i išle u kupovinu. Siromašne žene morale su da izlaze na posao, na pijacu ili u polje.

Ognjište, ἑστία, bilo je vatra doma. Davalo je toplotu i na njemu se kuvalo. Boginja ognjišta, Hestija, imala je isto ime. U Olintu su neke kuće imale posebnu sobu s ognjištem ograđenim kamenjem, za kuvanje.

Većina grčkih kuća bila je od čerpića, pa ih je sačuvano veoma malo. Jedan grad je poseban: Olint, u severnoj Grčkoj. Makedonski kralj Filip II razorio ga je 348. p. n. e., i niko nije sagradio novi grad na njemu. Od 1928. do 1938. američki arheolozi iskopali su tu više od 100 kuća. Mnoge su imale oko 17 metara sa svake strane, s dvorištem na jugu. Nijedne dve kuće nisu bile potpuno iste.

Pisac Ksenofont napisao je u IV veku p. n. e. knjigu pod naslovom Oikonomikos, „O vođenju domaćinstva“. U njoj bogati Atinjanin Ishomah objašnjava kako je naučio svoju mladu ženu da vodi kuću. Njegova kuća bila je okrenuta ka jugu, pa je zimi bila sunčana, a leti u hladu. Žena je brinula o zalihama, robovima i vuni i pazila da hrana potraje celu godinu.

Zapamti da Ksenofont opisuje zamisao jednog bogatog čoveka o savršenom domu. Siromašne porodice imale su manje kuće i manje pomoći, i svi su naporno radili.