Sedam svetskih čuda

Pre mnogo vremena grčki putnici voleli su da obilaze neverovatne građevine i umetnička dela, i pravili su spiskove najlepših. Najstariji spisak koji poznajemo napisan je na komadu papirusa, vrsti drevnog papira, iz II veka pre n. e. On navodi sedam θεάματα, znamenitosti: stvari koje moraš da vidiš svojim očima.

Kasniji pisci nazvali su ih θαύματα, čuda. Θαῦμα je nešto toliko veličanstveno da te tera da gledaš u čudu. Broj je uvek bio ἑπτά, sedam, ali spisak nije uvek bio isti. Na prvim spiskovima bio je τεῖχος, veliki gradski zid Vavilona. Mnogo kasnije, u VI veku n. e., njegovo mesto zauzeo je Aleksandrijski svetionik.

Ovo je spisak koji danas koristi većina knjiga: Velika piramida u Gizi, Viseći vrtovi Vavilona, Artemidin hram u Efesu, Zevsova statua u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Rodoski kolos i Aleksandrijski svetionik. Pet od njih napravili su grčki graditelji i umetnici. Svih sedam bila su slavna po veličini, lepoti i velikoj veštini ljudi koji su ih napravili.

Najstarije čudo je Velika piramida u Gizi, u Egiptu. Grci su ovaj oblik zvali πυραμίς, piramida. Sagrađena je kao grobnica za faraona Keopsa, koji je vladao oko 2550. godine pre n. e. Kada je bila nova, bila je visoka oko 146 metara. Bila je stara već oko 2.400 godina kada je napisan prvi grčki spisak, i jedino je čudo koje i danas stoji. Arheolozi su pronašli grad u kom su živeli njeni radnici. Oni nisu bili robovi, kako mnogi misle, nego plaćeni radnici sa mnogo hrane.

Drugo čudo je zagonetka. Grčki pisci opisuju prelep κῆπος, vrt, u Vavilonu, u današnjem Iraku, sa drvećem koje je raslo na visokim terasama, kao stepenici pozorišta. Samo jedan pisac, Josif Flavije, kaže da ga je sagradio kralj Navuhodonosor II. Arheolozi nisu našli nikakav njegov trag u Vavilonu, a glinene pločice pronađene tamo ga ne pominju. Stefani Dali, istoričarka sa Oksforda, misli da je vrt zapravo bio u Ninivi, skoro 500 kilometara severnije, u palati asirskog kralja Senaheriba, oko 700. godine pre n. e. Ne slažu se svi, pa je pitanje još otvoreno.

Artemidin hram nalazio se u Efesu, grčkom gradu na obali današnje Turske. Herodot kaže da je bogati kralj Krez platio većinu njegovih stubova. Godine 356. pre n. e. čovek po imenu Herostrat ga je zapalio. Plutarh kaže da je izgoreo na dan kada se rodio Aleksandar Veliki. Stanovnici Efesa sagradili su novi hram od μάρμαρον, mermera, a žene su čak dale svoj nakit da bi se on platio. Njegovi stubovi bili su visoki oko 18 metara.

Zevsovu statuu u Olimpiji napravio je atinski vajar Fidija oko 430. godine pre n. e. Bog je sedeo na prestolu, bio je visok oko 13 metara i prekriven zlatom i slonovačom. Naša stranica o Olimpiji priča njenu priču.

Mauzolej je bio ogromna grobnica u Halikarnasu, današnjem Bodrumu u Turskoj. Napravljen je za Mausola, vladara oblasti Karije, koji je umro oko 353. godine pre n. e. Plinije kaže da ga je sagradila njegova žena Artemisija. Četiri slavna grčka vajara ukrasila su njegove četiri strane, a na vrhu je stajala stepenasta piramida sa kolima koja su vukla četiri konja. Njegovo ime dalo nam je reč μαυσωλεῖον, veličanstvena grobnica.

Poslednja dva grčka čuda završena su oko 280. godine pre n. e.: ogromni bronzani bog sunca na Rodosu i visoka kula sa vatrom na vrhu, koja je vodila brodove u luku Aleksandrije. Svako od njih ima svoju stranicu na ovom sajtu.

Od sedam čuda, samo Velika piramida još stoji. Zemljotresi, požari i ratovi uništili su ostala. Zevsova statua verovatno je preneta u Carigrad, gde ju je požar uništio 475. godine n. e. Artemidin hram nestao je otprilike do III veka n. e. Kulu u Aleksandriji srušili su zemljotresi u XIV veku, a ronioci su pronašli njeno ogromno kamenje na morskom dnu.

Neki delovi sačuvani su u muzejima. Godine 1856. arheolozi koji su radili za Britanski muzej pronašli su statue i reljefne scene sa Mauzoleja. Godine 1869. Džon Tertl Vud pronašao je delove Artemidinog hrama, među njima i ukrašenu bazu stuba. Danas ih možeš videti u Londonu. U Bodrumu i Efesu ostalo je samo malo kamenja i temelja, tamo gde su nekada stajale velike građevine.

Čuda žive i u rečima. Ogromna grobnica i dalje se na mnogim jezicima zove mauzolej, a na grčkom se reč θαύμα koristi svakog dana, kao što ćeš videti u nastavku.