Pronalasci starih Grka

U III veku p. n. e. gradom Aleksandrijom u Egiptu vladali su grčki kraljevi. Tamo su dolazili da rade učenjaci i inženjeri. Jedan od njih bio je Ktesibije. Rimski pisac Vitruvije priča da je bio sin jednog berberina. Ktesibijeve knjige su izgubljene, pa njegov rad poznajemo samo od kasnijih pisaca.

Ktesibije nije izmislio prvi vodeni sat. U sudovima Atine, glinena posuda s malom rupicom blizu dna merila je vreme svakog govora: kad bi voda istekla, govornik je morao da stane. Grci su je zvali κλεψύδρα, „kradljivica vode“. Jedna takva posuda iz V veka p. n. e. nalazi se u Muzeju Agore u Atini. Ktesibije je napravio mnogo bolji sat. Voda je kapala stalnom brzinom, plovak se polako dizao, a mala figura pokazivala je sate.

Vitruvije kaže i da je Ktesibije napravio prve vodene orgulje i mašinu koja je dizala vodu visoko. Danas se pumpa na grčkom kaže αντλία, i kod bunara i na benzinskoj pumpi.

I Heron je živeo u Aleksandriji, ali mnogo kasnije, u I veku n. e. U jednoj svojoj knjizi pominje pomračenje. Stručnjaci su ga povezali s pomračenjem koje se videlo u Aleksandriji 62. godine n. e., i tako možemo da odredimo kada je Heron živeo. On sam kaže da je sakupio otkrića starijih inženjera i dodao svoja.

U knjizi Pneumatika opisuje desetine sprava koje rade pomoću vazduha, vode ili pare. Evo tri:

• posuda za hram: ubaciš novčić od pet drahmi i iscuri malo vode za umivanje;
• vrata hrama koja su se sama otvarala kad bi se na oltaru zapalila vatra;
• metalna kugla koja se okretala ukrug kad bi ispod nje proključala voda. Gurala ju je para, na grčkom ἀτμός.

Da li je ta kugla koja se vrti bila prva parna mašina? Ne baš. Nije obavljala nikakav koristan posao. Bila je pametna igračka koja je pokazivala snagu pare. Heron je pisao i o malom pozorištu lutaka koje su se same pokretale.

Arhimed je živeo u Sirakuzi, grčkom gradu na Siciliji, od 287. do 212. godine p. n. e. Bio je veliki matematičar. Istoričar Diodor piše da je izmislio „egipatski zavrtanj“ tokom putovanja u Egipat. To je veliki zavrtanj u cevi: kad ga okrećeš, voda se penje gore. Seljaci su njime navodnjavali polja pored Nila, a rudari u Španiji izbacivali vodu iz rudnika. Neki istoričari misle da je sličan zavrtanj ranije postojao u Asiriji, ali drugi se ne slažu. Grčka reč za njega je κοχλίας. U početku je značila puž, jer kućica puža ima oblik spirale.

Arhimed nije izmislio polugu, na grčkom μοχλός, ali je objasnio pravilo po kom ona radi. Pisac Plutarh priča čuvenu priču. Arhimed je govorio da sa dovoljno snage može da pomeri bilo koji teret. Da to pokaže, seo je podalje i sistemom koturova, τροχαλίες, jednom rukom privukao sebi težak brod. Plutarh je to zapisao više od 300 godina kasnije, pa ne možemo biti sigurni u svaki detalj.

Neke priče o grčkim pronalascima su legende. U Homerovoj Ilijadi bog Hefest pravi tronošce sa zlatnim točkićima. Oni se sami kotrljaju, αὐτόματοι, do skupa bogova i nazad. To je pesma, a ne prava mašina, ali pokazuje da su Grci vrlo rano sanjali o stvarima koje se same kreću.

Čuveni uzvik εὕρηκα, „Našao sam!“, druga je priča. Vitruvije, koji je pisao oko 200 godina posle Arhimeda, priča da je Arhimed iskočio iz kade i otrčao kući vičući to, jer je rešio zadatak o jednoj zlatnoj kruni. Niko ne zna da li se to zaista desilo. Ali Grci i danas uzvikuju εύρηκα! kad nađu odgovor.

Druge stvari su dobro dokumentovane. Geograf Strabon piše da je Sostrat iz Knida podigao visoku kulu na ostrvu Faros u Aleksandriji, da bi štitio mornare. Ime ostrva postalo je grčka reč za svaki svetionik: φάρος.