Antikiterski mehanizam

Antikitera je malo, stenovito ostrvo između Kitire i Krita. Godine 1900. lovci na sunđere sa ostrva Simi pronašli su na morskom dnu, blizu njegove obale, drevni ναυάγιον, olupinu broda. Godine 1900. i 1901. Grčka arheološka služba i grčka mornarica izvukle su njegov tovar. To je bio početak podvodne arheologije u Grčkoj.

Brod je bio veliki teretni brod. Potonuo je negde između oko 75. i 50. godine pre n. e., verovatno na putu za Italiju. Prevozio je kipove od bronze i mermera, kao što je čuveni bronzani „Mladić sa Antikitere“, ali i staklo, nakit, krevete i amfore.

Među tim blagom bilo je i nekoliko bezobličnih grudvi korodirale bronze i drveta. U početku niko nije obraćao mnogo pažnje na njih. Zatim su, od 1902, istraživači Nacionalnog arheološkog muzeja u Atini, poput arheologa Valeriosa Staisa, primetili nešto čudno: male točkiće sa zupcima, kao u unutrašnjosti sata. Bio je to Antikiterski mehanizam. Druga faza ronjenja, 1976. godine, imala je pomoć broda Kalipso francuskog istraživača Žak-Iva Kustoa, a istraživanje olupine traje i danas.

Mehanizam je bio drvena kutija s bronzanim pločama spreda i pozadi. Unutra su mnogi bronzani zupčanici, nazubljeni τροχοί (točkovi), pokretali jedan drugog. Kada bi korisnik okretao mehanizam rukom, kazaljke su se pomerale po brojčanicima.

Danas je razbijen na 82 fragmenta i sačuvana je samo otprilike trećina, uključujući 30 zupčanika. Naučnici su pomoću rendgenskih snimaka pogledali unutra. Misle da je pokazivao:

• spreda položaj Sunca, σελήνη (Meseca) i pet πλανῆται (planeta) poznatih u antici, oko kruga zodijaka;
• pozadi brojčanik ἡμερολόγιον (kalendar) zasnovan na ciklusu Meseca i Sunca od 19 godina;
• brojčanik za ἔκλειψις (pomračenje), zasnovan na ciklusu od 223 lunarna meseca, koji je upozoravao kada mogu da se dogode pomračenja Sunca i Meseca;
• mali brojčanik sa četvorogodišnjim ciklusom velikih igara, sa imenima ΟΛΥΜΠΙΑ, ΠΥΘΙΑ, ΙΣΘΜΙΑ i ΝΕΜΕΑ.

Ploče su bile prekrivene hiljadama sićušnih grčkih slova. Deo tog teksta bio je neka vrsta uputstva za upotrebu, koje je objašnjavalo šta prednja strana pokazuje.

Godine 1959. istoričar nauke Derek de Sola Prajs napisao je članak pod naslovom „Starogrčki računar“, a novine i dalje zovu mehanizam „prvim računarom na svetu“. Tu treba biti oprezan. To nije bio računar kao laptop: nije imao struju, memoriju ni program koji se mogao menjati.

Naučnici ga preciznije opisuju kao analogni astronomski kalkulator, ὄργανον (instrument) od zupčanika. Svaki odgovor bio je ugrađen u broj zubaca njegovih točkova. Na primer, ako jedan točak napravi jedan krug dok drugi napravi mnogo krugova, njih dva mogu da oponašaju različite brzine Sunca i Meseca na nebu. Okretanjem je korisnik mogao da ide napred ili nazad do bilo kog datuma i da pročita gde bi trebalo da budu Sunce, Mesec i planete.

Ipak, bila je to zadivljujuća μηχανή (mašina). To je najstariji poznati uređaj koji je naučne teorije o nebu pretvarao u zupčanike u pokretu. Ali nije sve u savremenim modelima sigurno. Prednja strana s planetama teško je oštećena, a rekonstrukcije poput one koju je 2021. objavio tim sa Univerzitetskog koledža u Londonu popunjavaju praznine pažljivim, ali spornim predlozima. Neki istraživači su se čak pitali da li svi fragmenti potiču od jednog jedinog uređaja.

Niko ne zna ko je napravio mehanizam, a njegov datum je sporan. Nacionalni arheološki muzej ga, zajedno s natpisima, datira oko 150–100. godine pre n. e., na osnovu oblika slova. Jedna studija brojčanika pomračenja iz 2014. tvrdila je da njegov ciklus počinje 205. godine pre n. e.; autori su naglasili da je sam uređaj mogao biti napravljen kasnije.

Dva mesta se često povezuju s njegovom naukom. Rimski pisac Ciceron govori o sferi koju je napravio Arhimed iz Sirakuze i koja je pokazivala Sunce, Mesec i planete, pa neki naučnici misle na radionicu koja je nastavila njegovu tradiciju. Muzej ukazuje i na ostrvo Rodos, gde je predavao filozof Posejdonije. I brojčanik igara daje tragove: pored četiri velike igre pominje Naa u Dodoni i verovatno Halieje, igre u čast Sunca na Rodosu. To su razumne teorije, a ne dokazi.

Danas se fragmenti čuvaju u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini, pored kipova iz iste olupine. Previše su krhki da bi putovali, pa se nova istraživanja rade pomoću snimaka i modela koji rade, od bronze, drveta ili kompjuterske grafike.