Minojska civilizacija: Minojci sa Krita

Krit je najveće grčko ostrvo, na grčkom νησί (na starogrčkom νῆσος). Tamo se razvila bogata civilizacija, otprilike od 2800. godine p. n. e. do oko 1100. godine p. n. e. Bilo je to bronzano doba, kada su ljudi pravili alat i oružje od bronze, legure bakra i kalaja.

Minojci sebe nisu zvali „Minojci“. Ne znamo kojim su se imenom služili. Ime je tek u novom veku izabrao britanski arheolog Artur Evans, koji je 1900. godine počeo iskopavanja u Knososu. Narod je nazvao po Minosu (Μίνως), kralju Krita iz grčkih mitova. Mnogo kasnije atinski istoričar Tukidid je napisao da je Minos, prema predanju, prvi imao flotu. Ali Minos pripada legendi, i niko ne zna da li je zaista živeo kralj sa tim imenom.

Krit leži usred mora, na grčkom θάλασσα, između Evrope, Afrike i Azije. Minojski brodovi su prevozili robu na druga ostrva i u druge zemlje. Minojci su trgovali sa Egiptom i sa stanovnicima kopnene Grčke.

Od oko 1900. godine p. n. e. Minojci su gradili velike palate. Na grčkom se palata kaže ανάκτορο (na starogrčkom ἀνάκτορον). Najpoznatije su u Knososu, Festu, Maliji i Zakrosu. Godine 2025. UNESKO je upisao šest minojskih lokaliteta na Listu svetske baštine: ova četiri, i još Zomintos i Kidoniju, ispod današnjeg grada Hanje.

Minojska palata nije bila samo dom vladara. Bila je središte cele oblasti. Tu su se čuvale namirnice, radilo se u radionicama, održavali su se verski obredi i vodile su se evidencije. Sobe su bile raspoređene oko velikog središnjeg dvorišta. Ogromne glinene posude, πίθοι (danas πιθάρια), čuvale su maslinovo ulje, vino ili žito. Cevi i kanali su sprovodili vodu.

Oko 1700. godine p. n. e. prve palate su uništene. Istoričari ne znaju sigurno zašto: moguć je zemljotres, na grčkom σεισμός, ali i požar. Minojci su ponovo sagradili palate, još veće. Knosos je imao toliko soba i hodnika da su ga ljudi kasnije povezali sa λαβύρινθος iz mita, lavirintom u kome je bio zatvoren Minotaur, napola čovek, napola bik.

Minojci su voleli boje. Zidove svojih palata ukrašavali su slikama cveća, ptica i morskih životinja, kao što je δελφίνι, delfin. Mnoge od tih zidnih slika, koje se zovu freske, danas se nalaze u Arheološkom muzeju u Iraklionu.

Bik, ταῦρος (danas ταύρος), bio je veoma važan Minojcima. Čuvena freska iz Knososa prikazuje mlade ljude koji preskaču bika u naletu. Da li je to bio sport, verski obred ili oboje? Istoričari se o tome i dalje raspravljaju.

Minojci su znali i da pišu. Koristili su dva pisma: kritske hijeroglife i linearno pismo A. UNESKO ih naziva dvama najstarijim sistemima pisanja u Evropi. Pisari su pisali linearnim pismom A na glinenim pločicama i drugim predmetima. Ali niko još nije uspeo da ga pročita, pa i dalje ne znamo kojim su jezikom govorili Minojci. Još jedna zagonetka je Festski disk, okrugao glineni disk prekriven utisnutim znakovima s obe strane. Ni njegove znakove ne možemo da pročitamo.

Severno od Krita nalazi se ostrvo Tera, koje se danas zove Santorini. Oko 1600. godine p. n. e., ili malo kasnije, njen vulkan je eksplodirao. Erupcija je zatrpala minojski grad Akrotiri pod više od 40 metara pepela i plovućca. Naučnici se i dalje spore oko tačnog datuma. Neka radiougljenična merenja ukazivala su na oko 1600. godinu p. n. e. Predmeti koje su našli arheolozi ukazuju na oko 1570–1500. godinu p. n. e. Istraživanje godova drveća iz 2018. godine dalo je datum između 1600. i 1525. godine p. n. e.

Nekada se mislilo da je ova erupcija okončala minojski svet. Danas se mnogi istoričari s tim ne slažu, jer su se palate na Kritu koristile još godinama posle nje. Oko 1450. godine p. n. e., međutim, mnoge palate i gradovi na Kritu su uništeni. Posle toga su u Knososu živeli i vladali Mikenjani, Grci sa kopna. Koristili su novo pismo, linearno pismo B, kojim su zapisivali rani oblik grčkog jezika. Minojska kultura se polako gasila i oko 1100. godine p. n. e. je nestala.

Danas možeš da posetiš Knosos, blizu Irakliona. Deo onoga što tamo vidiš obnovio je Evans, a stručnjaci se i dalje spore oko tih rekonstrukcija.