σ’ αγαπώ: glasovi koji nestaju
Zašto se u pesmama kaže σ’ αγαπώ i θα ’ρθω — i zašto «τον πατέρα» zvuči kao [tombatéra]: ispuštanje i spajanje glasova u govornom grčkom.
Elizija: σε + αγαπώ → σ’ αγαπώ
Elizija je ispadanje završnog samoglasnika jedne reči ispred početnog samoglasnika sledeće: „σε αγαπώ → σ’ αγαπώ”, „από όλα → απ’ όλα”, „το άλλο → τ’ άλλο”. Na mestu izostavljenog samoglasnika piše se apostrof. To se ne dešava pri svakom susretu samoglasnika; puni oblici ostaju pravilni. Skraćeni oblici češći su u neformalnom govoru, književnosti i dijalozima. „απ’ το πρωί” je ustaljeno govorno skraćenje iako druga reč počinje suglasnikom.
- Σ’ αγαπώ και δεν το κρύβω από κανέναν.Volim te i to ne krijem ni od koga.
- Δουλεύω απ’ το πρωί χωρίς διάλειμμα.Radim od jutros bez pauze.
- Δεν μ’ αρέσει αυτό το χρώμα· δώσε μου τ’ άλλο.Ne sviđa mi se ova boja; daj mi onu drugu.
„θα ’ρθω” i „φέρ’ το”: afereza i apokopa
Afereza je ispadanje glasa na početku druge reči: „θα έρθω → θα ’ρθω”, „μου είπε → μου ’πε”, „μου έδωσε → μου ’δωσε”. Apokopa je ispadanje glasa na kraju reči, na primer kod nekih zapovednih oblika ispred nenaglašene zamenice: „φέρε το → φέρ’ το”, „κόψε το → κόψ’ το”. Puni oblici su uvek sigurni u neutralnom pisanom jeziku; kratki često prenose prirodan govor.
- Θα ’ρθω κι εγώ στο πάρτι το βράδυ.Doći ću večeras i ja na zabavu.
- Μου ’πε ότι θα αργήσει λίγο.Rekao mi je da će malo zakasniti.
- Φέρ’ το εδώ, σε παρακαλώ!Donesi to ovamo, molim te!
[τομ-μπατέρα]: spojeni izgovor
U tečnom govoru završno „ν” ispred „κ”, „π” ili „τ” može da utiče na izgovor sledećeg suglasnika: „τον καφέ” zvuči približno kao [τον-γκαφέ], „τον πατέρα” kao [τομ-μπατέρα], a „την Τρίτη” kao [την-ντρίτη]. Tačan izgovor zavisi od govornika i tempa. Pravopis se ne menja: uvek se piše „τον καφέ”, „τον πατέρα”, „την Τρίτη”.
- Ήπια τον καφέ μου όρθιος, βιαστικά.Popio sam kafu stojeći, u žurbi.
- Είδα τον πατέρα σου στην αγορά.Video sam tvog oca na pijaci.
- Θα σε δω την Τρίτη το απόγευμα.Videću te u utorak popodne.
Sada ti
Izaberi pravilan oblik.
Česta pitanja
Zašto se kaže „σ’ αγαπώ” umesto „σε αγαπώ”?
To je elizija: kada se kratka reč završava samoglasnikom, a sledeća njime počinje, prvi samoglasnik može da otpadne. Umesto njega piše se apostrof: „σε αγαπώ → σ’ αγαπώ”, „από το πρωί → απ’ το πρωί”. U pažljivo pisanom jeziku ostaju puni oblici.
Šta znači „θα ’ρθω” i zašto tu stoji apostrof?
To je oblik „θα έρθω” („doći ću”) u kome otpada početni samoglasnik druge reči: afereza. Isto se dešava u „μου έδωσε → μου ’δωσε”. U „φέρε το → φέρ’ το” otpada završni samoglasnik prve reči: apokopa.
Zašto „τον πατέρα” zvuči približno kao [tombatéra]?
Završno „ν” utiče na izgovor sledećeg „κ”, „π” ili „τ”: „τον καφέ” [toŋgafé], „τον πατέρα” [tombatéra], „την Τρίτη” [tindríti]. Pravopis se ne menja; tačan izgovor zavisi od govornika i brzine govora.