Vremena u pripovedanju: istorijski prezent
Na B2 ste usklađivali vremena. Na C1 ih birate: prezent oživljava prošlost, imperfekat daje pozadinu, aorist označava događaj.
Istorijski prezent
Grčki može usred priče o prošlosti preći u sadašnje vreme da približi slušaoca ili čitaoca događaju: «Περπατούσα στον δρόμο και ξαφνικά βλέπω τον Νίκο» (hodao sam ulicom i odjednom vidim Nikosa). To je stilski izbor, a ne greška; čest je u govoru i novinarstvu.
- Το 1453 πέφτει η Κωνσταντινούπολη.Godine 1453. pada Konstantinopolj.
- Περπατούσα στον δρόμο και ξαφνικά βλέπω τον Νίκο.Hodao sam ulicom i odjednom vidim Nikosa.
- Ο υπουργός φτάνει στην Αθήνα και ανακοινώνει τα μέτρα.Ministar stiže u Atinu i objavljuje mere.
Pozadina i prvi plan
U pripovedanju imperfekat često gradi pozadinu, pokazuje trajanje ili ponavljanje. Aorist često predstavlja završen događaj i pomera radnju napred. Njihova smena nije sama po sebi greška: menja perspektivu i ono što se vidi kao glavni događaj.
Ista tema na drugim nivoima
Česta pitanja
Zašto pripovedanje o prošlosti odjednom prelazi u sadašnje vreme?
To je istorijski prezent: stilsko sredstvo koje približava događaj čitaocu. U «Το 1453 πέφτει η Κωνσταντινούπολη» (1453. godine pada Konstantinopolj) sadašnje vreme odnosi se na prošlost. To nije greška u slaganju vremena.
Imperfekat ili aorist u grčkom pripovedanju?
Imperfekat često gradi pozadinu ili opisuje trajno stanje, a aorist pomera radnju napred: «Περπατούσα στον δρόμο και ξαφνικά είδα τον Νίκο» (hodao sam ulicom i iznenada video Nikosa). Drugačiji izbor često menja perspektivu i ono što se ističe kao glavni događaj.
Da li je istorijski prezent prihvatljiv u pisanom grčkom?
Da. Čest je u novinarstvu i istorijskom pripovedanju: «Ο υπουργός φτάνει στην Αθήνα και ανακοινώνει τα μέτρα» (ministar stiže u Atinu i objavljuje mere). Ipak, u istom pasusu ne treba bez razloga prelaziti između sadašnjeg i prošlog vremena.