Ako ste učili starogrčki u školi ili na fakultetu, novogrčki počinjete sa pravom prednošću: čitate alfabet, znate šta su padeži i rodovi, a hiljade korena će vam izgledati poznato. Ali donosite i navike koje smetaju, pre svega školski izgovor. Evo šta vam koristi, šta se promenilo i plan kako da se prebacite za nekoliko nedelja.
Šta vam koristi
- Alfabet. Ista 24 slova. Možete da čitate od prvog dana.
- Padeži i rodovi. Novogrčki čuva tri roda i četiri padeža: nominativ, genitiv, akuzativ i vokativ.
- Glagolski vid. Razlika između prezentske i aoristne osnove živa je i centralna u novogrčkom: γράφω / έγραψα, θα γράφω / θα γράψω. Oni koji su učili starogrčki shvataju je brže od svih (a govornicima srpskog pomaže i osećaj za svršeni i nesvršeni vid).
- Koreni i učene reči. Reči kao δημοκρατία, θάλασσα, άνθρωπος, πόλη ili λόγος i dalje postoje, a zvanični jezik koristi mnoge antičke izraze.
Šta se promenilo: izgovor
Ovo je najveći korak. Školski (erazmovski) izgovor nije onaj kojim grčki zvuči danas:
- η, ι, υ, ει, οι izgovaraju se kao i.
- αι je e, ου je u.
- β je v, δ je zvučni glas kao englesko th u „this”, θ bezvučno th kao u „think”, γ frikativ, zvučni parnjak srpskog h (ispred e i i blizak glasu „j”).
- φ, χ su frikativi (f i h kao u „hleb”), a ne aspirovani praskavi glasovi.
- Nema dužine vokala: akcenat je dinamički (jačina), a ne tonski niti zasnovan na dužini.
Naš vodič kroz grčki alfabet daje savremeni izgovor svakog slova.
Šta se promenilo: pravopis i akcenti
Od 1982. grčki se piše monotoničkim sistemom: jedan akcenatski znak (tonos) na naglašenom slogu višesložnih reči, bez spiritusa, bez cirkumfleksa i gravisa. Dijareza (ϊ, ϋ) ostaje.
Šta se promenilo: gramatika
- Nema dativa. Opstaje samo u ustaljenim izrazima; „nekome” se izražava sa σε + akuzativ ili genitivom: δίνω το βιβλίο στον Γιάννη / του δίνω.
- Nema infinitiva. Zamenjuje ga να + konjunktiv: θέλω να γράψω („hoću da napišem”), baš kao srpsko „da + prezent”.
- Novi futur i perfekat. Futur se gradi sa θα (θα γράψω), perfekat sa έχω (έχω γράψει).
- Manje oblika. Nema optativa, nema duala, mnogo manje participa i jednostavniji imenski sistem.
Šta se promenilo: svakodnevne reči
Mnoge svakodnevne reči su zamenjene: voda je νερό (ne ὕδωρ), hleb ψωμί (ne ἄρτος), vino κρασί (ne οἶνος), riba ψάρι (ne ἰχθύς), „vidim” βλέπω (ne ὁράω), „kažem” λέω (λέγω opstaje u formalnom stilu). Antička reč često živi u učenoj leksici: υδραυλικός, οινοποιείο, ιχθυοπωλείο.
Plan za prelazak
- Nedelja 1: preobučite sluh. Naučite savremeni izgovor svakog slova i svakog dana čitajte naglas; slušajte sporo grčko audio.
- Nedelje 2–3: uradite besplatni test nivoa od 2 minuta. Mnogi bivši učenici starogrčkog su na A1–A2 u govoru, ali vrlo brzo prolaze gramatiku nivoa A1.
- Nedelje 3–6: fokusirajte se na novo: να + konjunktiv, θα, perfekat sa έχω i svakodnevni rečnik koji je zamenio antičke reči. Gramatičke beleške i vežbe A1 pokrivaju upravo to.
- Zatim: čitajte. Grčki mitovi prepričani na novogrčkom su idealan most: priče koje znate, na današnjem jeziku, sa rečnikom.
Da li je novogrčki „lak” posle starogrčkog?
Čitanje ide brzo; slušanje i govor zahtevaju uobičajenu vežbu, jer su glasovi i svakodnevne reči novi. Većina onih sa školskom osnovom stiže do sigurnog nivoa A2 primetno brže od potpunih početnika. Pogledajte koliko vremena treba da se nauči grčki za tipičan broj sati po nivou.